БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Петар В. Арбутина, Александар Гаталица / Ранији уредници: Наташа Марковић
Затвори
ДЕЛА СТАНИСЛАВА КРАКОВА
ЧЛАНОВИ УРЕЂИВАЧКОГ ОДБОРА: Јелена Триван, Александар Јерков, Петар Пијановић, Младен Весковић, Зорана Опачић, Петар В. Арбутина и Александар Гаталица

Саиздаваштво са „Универзитетском библиотеком Светозар Марковић“, суфинансира Република Србија, Министарство културе и информисања и АП Војводина – Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама


У овој едицији штампаће се дела која се дуго нису прештампавала, а њоме ће се потврдити да је Краков један од највећих писаца, који је годинама због својих политичких активности, или био скрајнут или својатан и придавао му се значај претежно политичке, а не књижевне природе. Сматрали смо да је дошло време да се овом књижевном, биографском и есејистичком делу приступи без идеолошких предзнака и предрасуда и зато смо предложили његова дела у издавачки план.


ПЛАМЕН ЧЕТНИШТВА
ПЛАМЕН ЧЕТНИШТВА
Станислав Краков
приредио Петар Арбутина, прво издање, 2021, 14 х 20 цм, 416 стр., тврд повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-2622-1
1.320,00 РСД
1.122,00 РСД

Након неколико књига и несумњиве књижевне и друштвене етаблираности, Краков се одлучује да напише документаристичку прозу, роман-документ о развоју и коначном институционализовању четничке идеје као нуклеуса борбе за слободу. Да ли је тада већ видео и сумњао да је борба за слободу Срба у Јужној Србији утопљена у компромисну идеологију југословенства као интегрално јужносрбијанско четништво у наводно словенофилство иза којег се крила бугарска егзархистичка великодржавна идеја?

У првом приказу Пламена четништва Драган Алексић пише: „Сто скица за сто романа, то је Пламен четништва, сто мотива за сто невиђених трагедија, сто основа за сто поема, све то је дато ту, као један архив и један дефинитивни образац, како се може и како се једино сме писати о свем том, па да ваља, да значи нешто, да нас убеди и да нас исто тако раскрвари и расплаче, разнежи и покрене, као што је умело да покрене осећања пишчева и осећања оних који су ту живи или духови на страницама његове књиге.“

Овај експресионистички Алексићев приказ, без обзира на повишену температуру исказа, правилно и тачно именује основне вредности ове књиге.

Петар В. Арбутина

Награда за издавачки подухват за капиталну едицију на Међународном сајму књиге Бањалука 2021.

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2021 — Службени гласник РС