Код нас данас не постоји самосвојнији стил размишљања и излагања од стила Александре Манчић. Делује тако присно и једноставно, али се иза њега скривају богата и далекосежна значења. Оно што је у погледу академског говора чинио Мишел Сер, чини и она на свој начин: њену критичку интерпретацију проблема одликују аутентични тон и аутентични књижевни потпис.
Она је јединствени истраживач у нашој модерној култури, врсни познавалац мистичке књижевности и теорије и поетике превођења. Настављајући продубљено студирање у области коју је такорећи прва артикулисала у свету – у области превођења идеја, у овој књизи полази, као од кључне, од забелешке Џона Флорија, Бруновог пријатеља и преводиоца Монтењевих Есеја на енглески: From translation all science had it’s of-spring. Овај вишезначан, вишесмеран или барем реверзибилан исказ да је читава наука с превођењем доживела процват покреће размишљања о сложеним односима између мишљења и превођења. Пред нама је увод у теоријско и поетичко читање Ђордана Бруна, филозофа сукоба и парадокса, филозофа посвећеног стварању екуменске филозофије у којој се међусобно супротстављене перспективе и привидно противречни ставови могу помирити у далекосежну визију човекових тежњи.
Књига ЂОРДАНО БРУНО И КОМУНИКАЦИЈА Александре Манчић добитник је награде „Никола Милошевић“ за најбољу књигу 2015. из области теорије књижевности и уметности, естетике и филозофије.
.jpg)
.jpg)
