БИБЛИОТЕКА СВЕДОЦИ ЕПОХЕ

Гласник баштини традицију објављивања службених новина Србије, која траје од Новина сербских (1813) до данас. У службеним новинама огледао се правни, економски, културни и књижевни живот државе. Сведоци епохе су стотине аутора који су писали и објављивали у њима: Јован Дучић, Милутин Бојић, Растко Петровић, Станислав Винавер... Ту традицију Гласник чува кроз своја издања и библиотеке – једна од њих је и библиотека Сведоци епохе.

Дневничке забелешке о свакодневици, политици, неспоразумима, невољама, о полемичким споровима, пријатељствима, непријатељствима, љубави, мржњи и свему ономе што је прошлост у савремености и савременост која одлази у прошлост. Нефикционална литература која каткад јесте и живља и узбудљивија од фикционалне. Библиотека која ће сабирати мемоарске текстове, дневнике, преписку – све оно што је тзв. информатичка револуција прогутала као форму индивидуалности, посебности, осећајности...

Svedoci epohe
Сведоци епохе
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић / Ранији уредници: Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Слободан Гавриловић (од новембра 2007. до краја 2012)
Затвори
СВЕДОЦИ ЕПОХЕ
УРЕДНИЦИ: Петар В. Арбутина, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић / Ранији уредници: Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Слободан Гавриловић (од новембра 2007. до краја 2012)

РЕВОЛУЦИОНАРИ
РЕВОЛУЦИОНАРИ
Венцеслав Глишић
прво издање, 2013, 17 х 24 цм, 164 стр., броширан повез, латиница
ISBN 978-86-519-1598-8
99,00 РСД

 „Вероватно да никада не бих упознао водеће људе КПЈ и нове Југославије после Другог светског рата, Милована Ђиласа, Александра Ранковића и Родољуба Чолаковића, нити би било ове књиге да се нисам бавио истраживањем историје КП и радничког покрета у Југославији. Мотив да се сретнем с њима био је тај да ми због недостатка партијских извора појасне неке важне догађаје из историје илегалне КПЈ и односе међу њеним водећим људима, посебно њихов однос према Јосипу Брозу Титу. Њихов сусрет са Титом био је судбоносан за њихову политичку каријеру. Осим тога, вукла ме је научна радозналост да сазнам какви су то људи били који су одлучивали о нашој судбини у другој половини 20. века. Упознао сам их почетком седамдесетих година прошлог века када нису били на власти. Одлазио сам код њих да разговарамо и упознао сам њихове породице. Понашали су се као и други обични грађани Југославије и није било тешко до њих доћи. Двојица од њих, Ранковић и Ђилас, били су у то време под надзором југословенских обавештајних служби, док Чолаковић, колико знам није био праћен и могао је слободно да учествује у јавном животу.“

(Из предговора књиге)

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2020 — Службени гласник РС