БИБЛИОТЕКА ДРУШТВО И НАУКА

Библиотека Друштво и наука обухвата више едиција. У њој се објављују дела из области социјалне и политичке мисли и широког поља друштвених и хуманистичких наука: антропологије, етнологије, медијских студија, историје, културологије, политикологије, примењене етике, психологије и социологије.

Друштво и наука
Друштво и наука
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Гордана Милосављевић Стојановић / Ранији уредници: Славиша Орловић, Јово Вукелић, Зорица Видовић Паскаш, Илија Вујачић (од 2005. до јула 2013), Тања Мишчевић (од октобра 2008. до 2012), Бошко Мијатовић (од септембра 2008. до 2013), Радован Биговић (1956–2012) – (уредник од 2008. до маја 2012)
Затвори
ФИЛОЗОФСКА БИБЛИОТЕКА

УРЕДНИК: Mилка Зјачић Аврамовић, Илија Вујачић (од јула 2005. до краја јуна 2013)


Библиотека је основана с намером да у препознатљивој форми објављује домаће филозофске писце и фундаментална дела светске филозофије.


ИСТОРИЈА ЕСТЕТИКЕ II
ИСТОРИЈА ЕСТЕТИКЕ II
том II
Радослав Ђокић
прво издање, 2008, 14 x 20 цм, 420 стр., тврд повез, латиница
ISBN 978-86-7549-966-4
330,00 РСД

Службени гласник је 2008. године, у сарадњи са Заводом за проучавање културног развитка Србије, Заводом за културу Војводине, Факултетом драмских уметности,  и уз помоћ Министарства науке и технологије Републике Србије и Извршног већа АП Војводине, објавио други том Историје естетике Радослава Ђокића.
Полазећи од Аристотеловог дела као најблиставијег тренутка у историји развоја античке естетике и с правом указујући на чињеницу да мисао великог филозофа, између осталог, представља и синтезу свеукупне дотадашње естетичке баштине, па, као таква, означава и завршну фазу једне велике епохе, аутор у златном Аристотеловом  финализовању онога што се догађало пре њега покушава да уочи заметке онога што следује.
„Клице нових естетичких схватања и опредељења“, како у уводној речи истиче Ђокић, ваља тражити већ у Аристотеловој филозофској школи, код неколико изузетних ученика, који су према учитељу и његовој мисли гајили изразито поштовање, али су, охрабрени од самог учитеља, показивали интерес за постављање нових питања, па тако, на известан начин ступајући у дијалог са традиционалним, утирали пут новој традицији.
Истичући податак да је за свог наследника у школи Аристотел одредио ученика Теофраста, ком је било суђено да доживи крај грчке независности, која је наговестила настанак хеленистичких држава и хеленистичке културе, Радослав Ђокић као кључну мисао свог разматрања историје хеленистичке естетике издваја став да, супротно дуго преовлађујућем мишљењу, између периода обележеног античком и  периода обележеног хеленистичком естетичком мишљу, није било празнине, то јест, да две епохе не раздваја неко „мрачно“, бесловесно доба.

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2021 — Службени гласник РС