БИБЛИОТЕКА УМЕТНОСТ И КУЛТУРА

Уметност и култура је жанровски и поетички најбогатија библиотека Службеног гласника. Иако све Гласникове књиге посредно припадају овој библиотеци, она је окренута ка истраживању традиционалних имодерних, апострофирању актуелних и препознавању нових тенденцији у уметности и култури. Оригинални ауторски и уреднички приступ, избор тема и дела, провокативност и иновативност, отварање нових перспектива писања и читања само су неке од карактеристика које ову библиотеку чине јединственом не само унутар српског говорног подручја, већ и шире.

Уметност и култура
Уметност и култура
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Никола Вујчић, Гордана Милосављевић Стојановић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Татјана Чомић, Гојко Тешић, Бранко Кукић, Владимир Кецмановић, Александар Гаталица, Весна Смиљанић Рангелов / Ранији уредници: Јовица Аћин, Миодраг Раичевић, Наташа Марковић
Затвори
Колекција ГЛАСНИК

УРЕДНИЦИ: Татјана Чомић

Ранији уредници: Јовица Аћин
Мултиформна библиотека у којој су дела из различитих области знања и искуства, са богатим и подстицајним, мислилачким и доживљајним, истраживачким и визионарским, и уопште откривалачким садржајем. Али, увек књиге из којих се може учити и које се могу волети, књиге добрих гласова и из пера изванредних гласника.

ХОМЕОПАТИЈЕ
ХОМЕОПАТИЈЕ
Horror autotoxicus
Петар Бојанић
прво издање, 2009, 12 х 20 цм, 108 стр., броширан повез, латиница
ISBN 978-86-519-0325-3
49,50 РСД
49,00 РСД

О насиљу и хипохондрији! Аутор реконструише Левинасово читање Хегела и његово разумевање насиља (непријатеља и рата), служећи се текстовима Франца Розенцвајга о Хегеловој држави и Деридином интерпретацијом различитих атрибута насиља код Емануела Левинаса. Усредсређен је на класификацију неких фигура насиља из различитих периода Хегеловог живота и њихови трагови у Левинасовим текстовима, почевши од текста „Liberté et commandement“ из 1953. године. Анализа славне Хегелове аналогије из његове Rechtsphilosophie о суверености и организму, односно читање неких параграфа његове Naturphilosophie, треба да објасне везу између тоталитета и насиља, као и Левинасову „онтологију као алергологију“, односно Деридину аутоимунологију. Медицинске метафоре и биолошке аналогије које се појављују и чије се порекло истражује у овом тексту, условљавају политичка становишта поменутих филозофа и поново их оживљавају.

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2024 — Службени гласник РС