БИБЛИОТЕКА УМЕТНОСТ И КУЛТУРА

Ренесансни чаробњак, незаобилазан у херметичкој традицији, и математичар, дисидентски богослов и модерни мислилац, са генијалним интуицијама о релативности, генетици, хемији, први са визијом о бескрајном космосу, Ђордано Бруно, непрестано лутајући Европом, почетком 1584. године био је у Оксфорду. Тамо је држао предавања, која су била хладно примљена због Брунових слободних гледишта. Из тих предавања и расправа које су она изазвала проистекао је филозофски дијалог у којем је кабала попримила вид беспоштедног напада на духовну пустош ондашњег оксфордског универзитета и уопште свих универзитета на којима се прогони интелектуална слобода мишљења.

     Кабала коња пегазовског заправо је повезани низ разговора који се подругују јаловим духовима, и ту Бруно истражује природу поезије, божански ауторитет, питагорејску метемпсихозу, као и лажност целокупног тадашњег поучавања. То, можда најдеструктивније Бруново дело ће отуда имати снажан утицај на многе писце и уметнике од ренесансе до данашњег времена.

     Књига је снабдевена исцрпним животописом и богатим објашњењима, с драгоценом литературом, као и подстицајним и незаборавним поговором Александре Манчић о изванредном књижевном и филозофском, маштоглавом и сатиричком Бруновом духу.