Књига Парадоксална љубав Радмиле Зигурис, српска је верзија збирке психолошких есеја, која је на португалском објављена под насловом који би на нашем језику гласио Нагони живота, обогаћена текстовима насловљеним „Љубав према странцу“ и „Дета ликовања“.
Радмила Зигурис, француска психоаналитичарка рођена у Београду, каријеру је започела у Буенос Ајресу, под снажним утицајем теорије Сигмунда Фројда, наставила је у Паризу, у школи Жака Лакана, да би се, у отпору према његовој концепцији коју сматра догматичном, са неколицином колега, подухватила формирања сопствене школе, коју одређује тежња ка очувању отворености психоаналитичког система.
Текстови сабрани у овој књизи: „Проток и застој“, „Парадоксална љубав или обећани растанак“ и „Староседелац“, уз два већ поменута, као и остали ауторкини радови, који нису нашли места у овој књизи, у оригиналу су написани на француском језику. Са изузетком текста „Љубав према странцу“, који је први пут објављен 1983, садржај Парадоксалне љубави настао је у кратком период између 1997. и 1999. године.
Иако обрађују широк дијапазон тема – од веза између посебног и приватног у нагонима с њиховим испољењем у виду трансперсоналног и колективног, преко односа трансфера љубави и трансфера забране, аналогије односа психоаналитичар – пацијент са односом староседелац – азилант и феномена „ликовања“, па све до статуса странца и његових преиначења у променама једног људског бића – кроз све радове у овој књизи провејава ауторкино одлучно супротстављање схватању психичке стварности као ванвремене и потреба за успостављањем корелације између одлика човековог душевног стања и карактеристика конкретног друштвеноисторијског контекста.