БИБЛИОТЕКА УМЕТНОСТ И КУЛТУРА

Постојаност мистичког говора јесте телесна и у телу открива енергију за општење с Богом... Тај говор, чија је прва одлика неухватљивост, обликујући своје одважне и далекосежне идеје путем тела, изискује сензибилан, вишедисциплинаран приступ којим аутор суверено рукује у свом огледу. Готово музички компонован, у етидама и варијацијама, он је првенствено посвећен хришћанском унутрашњем искуству, али нуди нам и увиде и наговештаје који се тичу мистицизма уопште. Писан екстатично, у рефлексивном, асоцијативном и приповедном кључу, бременит особеном духовношћу, те ненаметљивом, богатом и продуктивном ерудицијом, као и истраживачком и креативном инвенцијом, непосредно нас уводи у само срце сложене, не увек докучиве проблематике. Ношен трагалачким даром оплемењеним иронијом и личном, животном бојом, он нас позива на саучесничко читање.

Преводилац низа значајних дела у српском издаваштву, Александра Манчић је аутор књига: Превод и критика (2010), Моје тело није обмана маште: Сервантесове вештице (2009), Ветрењаче на језик: Дневник превођења Дон Кихота (2005) и Преверзије: Огледи о шпанским преводима из српске књижевности (1999).