БИБЛИОТЕКА СВЕДОЦИ ЕПОХЕ

Гласник баштини традицију објављивања службених новина Србије, која траје од Новина сербских (1813) до данас. У службеним новинама огледао се правни, економски, културни и књижевни живот државе. Сведоци епохе су стотине аутора који су писали и објављивали у њима: Јован Дучић, Милутин Бојић, Растко Петровић, Станислав Винавер... Ту традицију Гласник чува кроз своја издања и библиотеке – једна од њих је и библиотека Сведоци епохе.

Дневничке забелешке о свакодневици, политици, неспоразумима, невољама, о полемичким споровима, пријатељствима, непријатељствима, љубави, мржњи и свему ономе што је прошлост у савремености и савременост која одлази у прошлост. Нефикционална литература која каткад јесте и живља и узбудљивија од фикционалне. Библиотека која ће сабирати мемоарске текстове, дневнике, преписку – све оно што је тзв. информатичка револуција прогутала као форму индивидуалности, посебности, осећајности...

Svedoci epohe
Сведоци епохе
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић / Ранији уредници: Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Слободан Гавриловић (од новембра 2007. до краја 2012)
Затвори
СВЕДОЦИ ЕПОХЕ
УРЕДНИЦИ: Петар В. Арбутина, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић / Ранији уредници: Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Слободан Гавриловић

ДИПЛОМАТИЈА И ШАХ
ДИПЛОМАТИЈА И ШАХ
Ни конфронтација ни капитулација
Владислав Јовановић
прво издање, 2011, 15 х 23 цм, 348 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-0914-9
880,00 РСД
99,00 РСД

У развијању односа и сарадње са суседима и другим земљама, а посебно са интеграционим целинама, морамо се чувати оба опасна екстрема: како конфронтације тако и капитулације. Оба представљају пут без повратка. Политика конфронтације води у развој који се најчешће не може контролисати, што је противно принципу предвидивости у спољној политици. А политика капитулације спушта нас одмах испод прага равноправности са другим земљама и наше основне националне и државне интересе оставља незаштићеним и на вољу другима.

Зато водећа и трајна максима наше спољнополитичке стратегије мора бити: ни конфронтација ни капитулација. Само реална и одговорна, принципијелна и рационална, национална и интернационална спољна политика може нас заштитити од оба ова екстрема. Тај средњи пут је не само респектабилан него и једини могућ уколико желимо да будемо субјекат а не објекат у међународном животу.

Нема никакве сумње да би интегрисање Србије у ЕУ најбоље одговарало нашим укупним дугорочним интересима и циљевима. Због тога наше опредељење за чланством у ЕУ ужива најширу народну подршку. Али и за то постоје границе дозвољеног и висина цене која се мора платити. Од почетка процеса приближавања ЕУ као коначном циљу, морали смо прво у себи рашчистити а затим партнерима на Западу, посебно у ЕУ, јасно предочити да желимо да постанемо члан те престижне организације само под истим условима под којима су то постале и друге чланице. Другим речима, морали смо одмах одбацити било какву могућност подношења територијалне жртве за улазак у ЕУ. Пропуштањем да то на време учинимо, оставили смо утисак на ЕУ да нам до Косова и није толико стало и да би на крају процеса учлањивања могли и да зажмуримо над његовим губитком.

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2021 — Службени гласник РС