БИБЛИОТЕКА СВЕДОЦИ ЕПОХЕ

Гласник баштини традицију објављивања службених новина Србије, која траје од Новина сербских (1813) до данас. У службеним новинама огледао се правни, економски, културни и књижевни живот државе. Сведоци епохе су стотине аутора који су писали и објављивали у њима: Јован Дучић, Милутин Бојић, Растко Петровић, Станислав Винавер... Ту традицију Гласник чува кроз своја издања и библиотеке – једна од њих је и библиотека Сведоци епохе.

Дневничке забелешке о свакодневици, политици, неспоразумима, невољама, о полемичким споровима, пријатељствима, непријатељствима, љубави, мржњи и свему ономе што је прошлост у савремености и савременост која одлази у прошлост. Нефикционална литература која каткад јесте и живља и узбудљивија од фикционалне. Библиотека која ће сабирати мемоарске текстове, дневнике, преписку – све оно што је тзв. информатичка револуција прогутала као форму индивидуалности, посебности, осећајности...

Svedoci epohe
Сведоци епохе
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић / Ранији уредници: Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Слободан Гавриловић (од новембра 2007. до краја 2012)
Затвори
СВЕДОЦИ ЕПОХЕ
УРЕДНИЦИ: Петар В. Арбутина, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић / Ранији уредници: Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Слободан Гавриловић

ХУМАНИЗАМ И КРИТИЧКО МИШЉЕЊЕ
ХУМАНИЗАМ И КРИТИЧКО МИШЉЕЊЕ
ХУМАНИЗАМ И КРИТИЧКО МИШЉЕЊЕ
ХУМАНИЗАМ И КРИТИЧКО МИШЉЕЊЕ
ХУМАНИЗАМ И КРИТИЧКО МИШЉЕЊЕ
ХУМАНИЗАМ И КРИТИЧКО МИШЉЕЊЕ
ХУМАНИЗАМ И КРИТИЧКО МИШЉЕЊЕ
ХУМАНИЗАМ И КРИТИЧКО МИШЉЕЊЕ
ХУМАНИЗАМ И КРИТИЧКО МИШЉЕЊЕ
ХУМАНИЗАМ И КРИТИЧКО МИШЉЕЊЕ
ХУМАНИЗАМ И КРИТИЧКО МИШЉЕЊЕ
ХУМАНИЗАМ И КРИТИЧКО МИШЉЕЊЕ
ХУМАНИЗАМ И КРИТИЧКО МИШЉЕЊЕ
ХУМАНИЗАМ И КРИТИЧКО МИШЉЕЊЕ
ХУМАНИЗАМ И КРИТИЧКО МИШЉЕЊЕ
ХУМАНИЗАМ И КРИТИЧКО МИШЉЕЊЕ
ХУМАНИЗАМ И КРИТИЧКО МИШЉЕЊЕ
Тако је говорио Андрија Крешић
приредио Божидар Јакшић
саиздаваштво са Res publicom, прво издање, 2010, 17 х 24 цм, 220 стр., тврди повез, латиница
ISBN 978-86-519-0482-3
99,00 РСД

Ма­ло је љу­ди, као што је Ан­дри­ја Кре­шић, ко­ји су до­жи­ве­ли ду­бо­ку ста­рост, а да им жи­вот­ни пу­те­ви и ин­те­лек­ту­ал­но де­ло чи­не та­ко не­раз­двој­ну це­ли­ну. У освр­ту на пре­ђе­ни жи­вот­ни пут ни он, а ве­ро­ват­но ни би­ло ко дру­ги, ни да­нас ни су­тра не­ће от­кри­ти ни про­тив­реч­ност, па ни пу­ко­ти­ну из­ме­ђу прак­се ње­го­вог жи­во­та и вред­но­сног опре­де­ље­ња ње­го­вог ин­те­лек­ту­ал­ног де­ла. У про­ме­на­ма бар че­ти­ри ре­жи­ма, у свим тур­бу­лен­ци­ја­ма и тра­гич­ним зби­ва­њи­ма на бал­кан­ском про­сто­ру, рет­ке су лич­но­сти чи­ји су жи­вот­ни пут и ин­те­лек­ту­ал­но де­ло у пу­ној са­гла­сно­сти из­др­жа­ли све про­бе вре­ме­на. (Из предговора Божидара Јакшића)

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2021 — Службени гласник РС