БИБЛИОТЕКА СВЕДОЦИ ЕПОХЕ

Гласник баштини традицију објављивања службених новина Србије, која траје од Новина сербских (1813) до данас. У службеним новинама огледао се правни, економски, културни и књижевни живот државе. Сведоци епохе су стотине аутора који су писали и објављивали у њима: Јован Дучић, Милутин Бојић, Растко Петровић, Станислав Винавер... Ту традицију Гласник чува кроз своја издања и библиотеке – једна од њих је и библиотека Сведоци епохе.

Дневничке забелешке о свакодневици, политици, неспоразумима, невољама, о полемичким споровима, пријатељствима, непријатељствима, љубави, мржњи и свему ономе што је прошлост у савремености и савременост која одлази у прошлост. Нефикционална литература која каткад јесте и живља и узбудљивија од фикционалне. Библиотека која ће сабирати мемоарске текстове, дневнике, преписку – све оно што је тзв. информатичка револуција прогутала као форму индивидуалности, посебности, осећајности...

Svedoci epohe
Сведоци епохе
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић / Ранији уредници: Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Слободан Гавриловић (од новембра 2007. до краја 2012)
Затвори
СВЕДОЦИ ЕПОХЕ
УРЕДНИЦИ: Петар В. Арбутина, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић / Ранији уредници: Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Слободан Гавриловић (од новембра 2007. до краја 2012)

ПРОТИВ ЗАБРАНА
ПРОТИВ ЗАБРАНА
ПРОТИВ ЗАБРАНА
ПРОТИВ ЗАБРАНА
ПРОТИВ ЗАБРАНА
ПРОТИВ ЗАБРАНА
ПРОТИВ ЗАБРАНА
ПРОТИВ ЗАБРАНА
Здравко Кучинар
прво издање, 2011, 15 х 23 цм, 272 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-0903-3
99,00 РСД

Разговор о социјализму и култури, вођен у Филозофском друштву Србије 1969, сведочанство је о једном покушају да се уместо политичке „акције у култури“ покрене снажна контраакција ослобођења стваралаштва и културе од спољашњих стега и све чешћих забрана. Био је то тада смео изазов и тестирање власти, провера њене стварне културне политике и разоткривање дубоког јаза између њених прокламација о демократизецији и мера репресије. Непоновљив скуп од око хиљаду учесника, стваралаца из различитих области – филозофије, књижевности, филма, позоришта, професора и студената, био је знак немирења и отпора, виталности и спремности да се избори слобода стваралачке речи и чина. Овај догађај је покренуо дискусије о могућностима и границама интелектуакног оспоравања политичких акција, о самој природи интелектуалног ангажмана. За само Филозофско друштво Србије, било је то искушавање ваљаности и домета његовог опредељења за снажније иступање у јавном животу, један од најзначајнијих момената његове новије историје.

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2021 — Службени гласник РС