БИБЛИОТЕКА СВЕДОЦИ ЕПОХЕ

Гласник баштини традицију објављивања службених новина Србије, која траје од Новина сербских (1813) до данас. У службеним новинама огледао се правни, економски, културни и књижевни живот државе. Сведоци епохе су стотине аутора који су писали и објављивали у њима: Јован Дучић, Милутин Бојић, Растко Петровић, Станислав Винавер... Ту традицију Гласник чува кроз своја издања и библиотеке – једна од њих је и библиотека Сведоци епохе.

Дневничке забелешке о свакодневици, политици, неспоразумима, невољама, о полемичким споровима, пријатељствима, непријатељствима, љубави, мржњи и свему ономе што је прошлост у савремености и савременост која одлази у прошлост. Нефикционална литература која каткад јесте и живља и узбудљивија од фикционалне. Библиотека која ће сабирати мемоарске текстове, дневнике, преписку – све оно што је тзв. информатичка револуција прогутала као форму индивидуалности, посебности, осећајности...

Svedoci epohe
Сведоци епохе
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић / Ранији уредници: Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Слободан Гавриловић (од новембра 2007. до краја 2012)
Затвори
СВЕДОЦИ ЕПОХЕ
УРЕДНИЦИ: Петар В. Арбутина, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић / Ранији уредници: Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Слободан Гавриловић (од новембра 2007. до краја 2012)

СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ЗВЕРИЊАК
СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ЗВЕРИЊАК
СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ЗВЕРИЊАК
СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ЗВЕРИЊАК
СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ЗВЕРИЊАК
СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ЗВЕРИЊАК
СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ЗВЕРИЊАК
Радован Поповић
прво издање, 2011, 17 х 24 цм, 744 стр., тврди повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-1042-8
1.870,00 РСД
1.590,00 РСД

Вредност једног писца у књижевној историји одређују његова најбоља и најзначајнија дела. А значај тих дела не могу да умање ни друга остварења истог аутора, ма колико слаба и бројна била, а поготово не његови ванкњижевни греси.

По истом критеријуму одређује се и вредност једног књижевног периода. А да није тако – ако би и било писца који би, захваљујући изразитој литерарној и животној суздржаности, могао да одоли зубу времена, не постоји епоха у историји књижевности – националне или светске – која би добила пролазну оцену. 

Од краја Другог светског рата до данашњих дана, српска књижевност дала је бројна значајна дела. Истовремено, тај период је и у ванкњижевном и у књижевном животу понудио непрегледну количину прилога за „општу историју бешчашћа“.

У књизи Српски књижевни зверињак, коју је Службени гласник објавио 2011. године, Радован Поповић нуди прегршт докумената у вези са књижевном и ванкњижевном судбином српских литерата и српске литературе у периоду од 1944. до 2000. године. Зверињак је проширена верзија књиге Писци у служби народа, коју је исти аутор, у издању „Политике“, објавио 1991. и која је обухватала период од 1944. до 1975. године.

Кроз дневнике писаца и књижевних посленика, њихову преписку са колегама, сродницима и моћницима, званичне документе из реченог периода, делове стенограма са седница књижевних удружења… читалац овог зборника има прилику да се упозна са једним мучним, свакој, па и уметничкој слободи изразито ненаклоњеним временом, и са понашањем уметника у условима жестоког притиска. Има прилику да прати како се, са друштвеним променама, мењају понашање уметника и њихови међусобни односи и да се увери како је људска слабост, па макар у питању били и врхунски уметници, правило, а храброст изузетак. Поступак хронолошког набрајања докумената, без ауторског коментара, али без избегавања понављања истих садржаја у њима, који користи Поповић – суочавајући нас са безбројним понављањем имена истих људи у безбројним управама, комисијама, делегацијама и у као јаје јајету сличним ситуацијама – доприноси утиску аутентичности и наглашава тескобу епохе, која се у много чему разликује од наше, али у много чему, нажалост, подсећа на време у ком живимо.

Допустивши прохујалом времену да оживи кроз документоване трагове које је оставило, Поповић, тако, свесно или несвесно, руши бројне стереотипе о његовим негативним и позитивним јунацима, поручујући нам, истина, и да ни ђаво није тако црн као што га замишљамо, али, још наглашеније, да је у овоземаљском паклу анђеле тешко срести.

Након што заклопи странице ове књиге, читаоцу остаје горак укус у устима. И потребно му је времена и муке да писце дела која цени одвоји од њихових слабости и нискости. Али, пошто што то време протекне и пошто се с том муком избори, постаје снажнији, отпорнији на нискост која га окружује и способнији да у времену у ком живи раздваја уметничко жито од кукоља лоше књижевности и животног јада.

Јер оно што вреди, остајало је, остаје и остаће. А оно што не вреди – било да су у питању лоша дела и греси добрих писаца, било да су у питању лоши писци и њихове опачине – свакако ће прекрити заборав.

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2021 — Службени гласник РС