АНА ИН СИЛАЗИ У ДОЊИ СВЕТ

„Ако би данас књиге дизале револуцију, назвао бих овај роман Олге Токарчук револуционарном књигом.“

(Пшемислав Чаплињски, Gazeta Wyborcza, 2006)

„Олга Токарчук приказује богињу Инану као прву бунтовницу у светској повести, прву расколницу која се отргла доминацији патријархалних богова и превратничком снагом подрила њихову тоталитаристичку владавину, која је постојала у облику режима још пре монотеизма.“

(Катажина Кантнер, Jak działac za pomoca słów, 2019)

Роман Ана Ин силази у Доњи свет објављен је у Пољској 2006. године. Сумерска богиња Инана била је пионирка похода у земљу смрти и та личност освојила је машту Олге Токарчук до те мере да се прихватила „књижевне археологије“ и стварања из сачуваних фрагмената целовите повести о том архетипском обрасцу. Приказивањем света „одоздо“, из његовог дубљег, биолошког, митолошког поретка, из перспективе епохе „кад су богови били људи“, ауторка преноси причу у време модерног читаоца, у стварност преодевену у сајберпанк сценографију. Заснивајући га на миту о стварању човека, исписује силазак у Доњи свет као метафору преласка у сенку, дајући свему томе оквире цивилизацијске промене и повратка у будућност, у којој лик бунтовнице преиспитује корумпирани, неправедни, патријархални поредак. Полазећи од уверења да не постоји једна и јединствена варијанта мита, јер се и приче морају приповедати онако како се мења свет, Токарчукова иде корак даље од научне норме, метафизички проничући у загонетке првих принципа бића и својом реактуализацијом мита задирући у све велике цивилизацијске дискурсе. Иако у много чему сродна претходним њеним књигама, Ана Ин силази у Доњи свет открива нам нови начин нарације и најављује специфичан, полифони поетски израз сагледавања света изме у „беше“ и „биће“, обликујући тако модел „будног приповедача“, познатог из нобеловског говора Олге Токарчук.