АНТОЛОГИЈА ПОЉСКОГ ЕСЕЈА

Антологија је конципирана у хронолошком следу, па се пред читаоцима налазе есејисти од Карола Ижиковског, Витолда Гомбровича, преко Збигњева Бјенковског до Виславе Шимборске, Јана Кота, Чеслава Милоша, Лешека Колаковског, Адама Загајевског, Адама Михњика до Дороте Масловске, рођене осамдесетих година 20. века, најпознатијег прозног писца млађе генерације у Пољској. У 32 есеја и исто толико аутора, Бисерка Рајчић нам је приредила заиста добар избор, који би могао и тематски да се класификује. Распон тема је од феномена страха, љубави, телесности, феномена односа тело–личност, религијских, културолошких и уметничких појава које су инспирисале ауторе есеја. Рефлексивност пољског есеја се огледа у употреби алузија, метафора и симбола. На тај начин се стилско-језички есеј приближава поезији. Посебну занимљивост ових есеја представља његова дијалогичност, и аутокритичност, углавном реторичког карактера у формама есеја-писма, есеја-трактата, есеја-путописа или сећања. Аутори есеја су праве ренесансне личности, свеобухватног образовања, мислиоци, скептици, филозофи.