АРГУМЕНТИ И ПРЕДРАСУДЕ

„Поли­ти­ка је део живо­та и опште иску­ство је довољ­но – све оста­ло су нијан­се. Исти­на, оно мало поли­тич­ког иску­ства што сам сте­као раде­ћи у вла­ди покој­ног пре­ми­је­ра Ђин­ђи­ћа, као и при­род­на опре­зност, нате­ра­ли су ме да у екс­по­зеу након избо­ра за пре­ми­је­ра напи­шем рече­ни­цу која отпри­ли­ке гла­си: када буде­те оце­њи­ва­ли рад ове вла­де, чини­те то на осно­ву чиње­ни­ца, а не на осно­ву пред­ра­су­да. Такав став ми се, уоста­лом, чинио у тој мери очи­глед­ним да му нисам при­да­вао већи зна­чај – како ћете ина­че оце­њи­ва­ти било шта ако то не ради­те на осно­ву чиње­ни­ца? То пого­то­во ако се већи­на ства­ри на који­ма сте ради­ли може кван­ти­та­тив­но изра­зи­ти. Међу­тим, сада, након исте­ка ман­да­та и у тиши­ни сво­је рад­не собе, дубо­ко схва­там да су ства­ри мно­го ком­пли­ко­ва­ни­је: чиње­ни­це, па чак ни оне кван­ти­та­тив­не, не мора­ју бити, а рекао бих и нису увек биле, основ за оце­ну резул­та­та вла­де...“   (Мирко Цветковић)