АУТОБИОГРАФИЈА

У књизи Аутобиографија, Мирјана Д. Стефановић се, наоружана изузетним аналитичким даром и респектабилном упућеношћу у материју, хвата у коштац са компликованим проблемом.

Шта је заправо аутобиографија и да ли је она уопште могућа? Има ли основа да се дела која се самодефинишу као аутобиографије прихвате као таква? И – са друге стране – да ли постоји иједно књижевно дело које, у доброј мери, није и аутобиографско? У којој мери писање аутобиографије подразумева оно што се под тим термином традиционално подразумева, а у којој мери представља креативан језички чин стварањa фиктивног, у односу на идентитет аутора? Коначно, да ли савремена свест о релативности идентитета чини фиктивни, у језику формиран идентитет – јединим могућим?

Успостављајући оправдане и вишеструке паралелe између општег и појединачног, Стефановићева овим питањима придружује бројна питања из досадашње аутобиографске праксе, указујући на човекову потребу да пише о себи и свом животу која не јењава – било да је у питању покушај озбиљног свођења рачуна са самим собом, било да је у питању покушај обмањивања самог себе, савременика и будућих поколења – указујући на границе између свесне и несвесне самообмане које се тешко могу утврдити.