АУТОМОБИЛ ЈЕ СЛОБОДА

Аутомобил је слобода! Овај технолошки изум, који је 1903. године стигао у Србију, олакшао је и улепшао живот многима, али и допринео бројним друштвеним променама. Књига о 120 година аутомобила и аутомобилизма у Србији због тога је важан прилог политичкој, друштвеној и културној историји Србије, али и књига која нас, аутомобилом, вози кроз Краљевину Србију, Краљевину Југославију, социјалистичку Југославију и савремену Србију, кроз процесе њихове модернизације, али и кризе и ратове, показујући сву сложеност, али и све богатство једне овакве теме. Користећи најразноврсније историјске изворе – архивску грађу, новинске чланке, фотографије, делове аутомобила, рекламе, позивнице, постере, филмове и ТВ серије, популарну музику, сећања савременика…, Марко Миљковић је модерном историографском анализом објединио технолошки, друштвени, идеолошки, политички, естетски, спортски, хедонистички приступ аутомобилима и аутомобилизму, пратећи њихов развој од парних до електричних аутомобила, од народних возила до лимузина краљева и лидера, од возила која су служила и женској еманципацији до возила која су имала значајну улогу у ратовима. На овом путовању кроз време Марко Миљковић нас је, уз помоћ различитих возача, возио по разлоканим али и модерним путевима, сипајући бензин некад на првим београдским пумпама, а некад, у време санкција, из пластичних флаша, заустављајући се на првим семафорима, али и у модерним гаражама, упорно тражећи слободно место за паркинг. Вежите појас, и уживајте у овој вожњи!

Може се закључити да је историја развоја аутомобилизма, тачније аутомобила, добро изабрана да послужи за једно много шире и богатије бављење свим важним аспектима наше новије историје. Монографија др Марка Миљковића свакако поседује све особености оригиналног научног доприноса, имајући у виду богату хеуристичку основу, одличну проблемску организацију текста (поглавља са потпоглављима), добро изабрану методологију. Написана је јасним, занимљивим и прецизним јези­ком, али никако науштрб научно-стручне стране монографије.

Монографија поседује све елементе компаративне историје, поред већ истакнутих карактеристика, и јесте резултат успешно комбиноване историје техничке културе, друштвене историје, економске и политичке историје. Тематским богатством, ана­литичким приступом, методологијом и стилом показује лепе одлике савременог историографског, научног штива. 

Проф. др Милан Ристовић

Др Миљковић овом студијом недвосмислено показује како је аутомобилизам служио и у сврхе далеко шире него што је транспорт или забава. На примеру немачких фирми које су уочи Другог светског рата увозиле, продавале и сервисирале аутомо­биле јасно је видљиво како се промовисала идеологија нацизма (антисемитизам). Даље, аутомобил је редефинисао државну легислативу, састав полиције, навике кре­тања по градовима, па и сам изглед градова, трговину, занатство, мобилност војске, штампу, видове непотизма, облике пенетрације страних сила, симболику вредности (статусне симболе) итд. Такође, показано је да се анализом развоја аутомобилизма и моторизације у одређеној заједници (земљи, друштву) квалитетно може сагледати и историја њеног политичког, економског и друштвеног развоја, што је нарочито уочљиво на примеру социјалистичке Југославије. Коначно, развој сопствених капацитета у аутомобилској индустрији, укључујући обим и квалитет њених производа, био је својеврсно мерило успеха читаве националне економије и важан показатељ укупне модерности једне земље.   

Др Саша Илић 

На основу доступне изворне грађе и свеобухватне литературе, аутор је приказао целовиту историју аутомобилизма у Србији (Југославији) у трајању од једног века. Тема је заправо много шира, јер је аутомобил као специфично модерни феномен неодвојив од дубоких друштвеноекономских, социјалних и политичких процеса који су обележили глобалну историју 20. века, па тако и српско друштво. Аутор је из призме историје аутомобилизма приказао начин на који се српско друштво трансформисало, у почетним фазама веома споро, док је у другој половини 20. века тај процес био знатно убрзан, да би од 90-их година кренуо сасвим другим правцем, прешавши тако пут, по речима Ивана Беренда, „од периферије до периферије“. Монографија представља свеобухватну анализу феномена ауто­мобила и аутомобилизма у Србији и Југославији, засновану на савременом научном и методолошком приступу, који пружа дубоки увид у друштвену историју ових простора у последњих 120 година.   

Др Ранка Гашић