БЕЛА КРАЈИНА. СРБИ У СЛОВЕНИЈИ

Момчило Спремић, Кантакузина (Катарина) Бранковић (2005)

Нико Жупанић, Белокрајна. Белокрањци (1925), Жумберчани и Мариндолци. Прилог антропологији и етнографији Срба у Крањској (1912)

Алекса Ивић, Сеобе Срба у Крањској (1907)

Радослав М. Грујић, Српско-хрватско насељавање по Штајерској (1922)

Јосип Мал, Ускочке сеобе и словенске покрајине. Повест насеобина с културно-историјским приказом (1924)

Никола Радојчић, Српски абагар (1931)

Миленко С. Филиповић, Српска насеља у Белој Крајини (1970)

Бреда Влаховић, Неки етнички процеси у Белој Крајини (1975)

Ратко Пасарић, Срби у Белој Крајини (1980)

Marijetka Balkovec, O zadrugi v Beli Krajini (1986)

Marinka Dražumerič, Marko Terseglav, Prispevek k preučevanju Srbov v Beli Krajini (1987)

Марко Терсеглав, Прилог проучавању духовне културе белокрањских Срба (1989)

Никола Милованчев, Досељавaње и живот Срба на подручју данашње Словеније од XV до почетка ХХ века (1998); Да ли су белокрањски ускоци Срби или „Власи“? (2022)

Tanja Petrović, Srbi u Beloj Krajini. Jezička ideologija u procesu zamene jezika (2009)

Anita Matkovič, Ljudska noša uskoškega prebivalstva Bele krajine. S poudrakom na ljudski noši pravoslavnega prebivalstva Bele Krajine (v vaseh Bojanci, Marindol, Miliči in Paunoviči), (2012)

Ivan Vajkard Valvazor, Slava vojvodine Kranjske (1689)

Miko Požek, Pravoslavni pogreb (zapis iz Marindola) (1880)

Поговор: Б. Челиковић, Вертикала сеоба и трајања; Белешке о ауторима

У Белој Крајини, у општини Чрномељ, најјужнијем делу Словеније, где река Купа прави лук мењајући ток од запада према северу, а затим према истоку, налазе се аутохтона српска насеља Бојанци, Мариндол, Милићи и Пауновићи. Јубиларна, педесета књига у Библиотеци „Корени“ посвећена је овој српској православној енклави, која је успела да сачува свој национални идентитет од средине XVI века до данас и представља остатак некада бројних крајишких насеља на левој обали Купе.