БЕЗ ПРВЕ КЛАПЕ

Три сценарија која овде представљамо имају заједнички садржалац да нису реализовани, да су без прве клапе... А затим имају још неколико заједничких елемената, међу којима је најбитнији тај да су на различите начине везани за моју сарадњу са Живојином Павловићем. Кажњенички батаљон смо писали заједно, по словеначкој наруџби.

Касније сам га замолио сам да прочита сценарио Сами у рају, који смо писали заједно Исидора и ја. Овај чудновати сценарио, диптих, има две приче: основну, која је веома стилизована наша аутобиографија, и спољну, која демонстрира, на најсуровији начин, бруталност српске кинематографије. То је замишљено као makeing of филма у настајању. Жики се то веома допало, и помагао нам је многим креативним сугестијама.

За разлику од Кажњеничког батаљона и пројекта Сами у рају, који су догурали тик до реализације, црна комедија На трагу сатане, коју сам писао сам, због своје продукционе екстензивности диљем бивше Југославије није имала реалних шанси за реализацију, мада сам сценарио два пута опционо продавао. Дао сам Жики да га прочита и он ме је изненадио бизарним предлогом да тај текст трансформишем у роман. Водио ме у Просвету код Милана Комненића и убеђивао га да ми то откупи, али он није имао поверења у моје литерарне потенцијале. Тако је Сатана остао у фиоци, али његов дух се провлачи кроз Давитеља, јер смо Шики и ја одлучили да неке ствари, од наратора, па до епилога, преузмемо, пошто су серијске убице прилично сродне душе.

Ево сада тих сценарија, који би могли да, осим радозналих читалаца, можда заинтригирају и неког режисера, продуцента, или бар глумца с редитељско-продуцентским амбицијама.

У Београду, на Светог Јована, MMXXI лета господњег,
Небојша Пајкић