CITY

Да би се насликало ништавило, прво га је требало пронаћи. Моне је урадио и више од тога: створио га је. Није му промакло да решење проблема не лежи у томе да се ништавило досегне одбацивањем реалности (свака апстрактна слика у стању је то да постигне), већ њеним постепеним урушавањем и разградњом. Схватио је да је ништавило за којим је трагао било Све, затечено у часу његовог тренутног одсуства. Замишљао га је као какав слободан простор између онога што постоји и онога чега више нема. Био је свестан да ће то бити прилично мукотрпан посао.

Прича је град, и град је прича, лична и општа, а њихов међуоднос ствара роман са безброј рукаваца. Без обзира на савремене теорије интертекстуалности и интермедијалности, Барико жели да испита границе појма у граду који се не појављује ни на једној мапи – Клосингтауну, сачињеном од мноштва личних прича и односа између генијалног дечака Гулда, његовог унутрашњег света, и Шаци Шел, гувернанте која покушава да напише вестерн у простору који „представља све што би град могао бити“, како и сам Барико каже. Итало Калвино је својевремено, вероватно следећи исту идеју као Барико годинама касније, написао књигу Невидљиви градови, у којој је сваки град представљен женским ликом, са свим својим особинама и карактером. CITY одлази корак даље, његова персоналност има безброј лица и начина представљања. Зато у овом роману постоји истовремено утисак и присуства смисла и његовог одсуства, односно накнадне конструкције суштине од фрагмената имагинације главних јунака, те никада тачно не можемо одредити где престаје књижевни јунак, а почиње његова унутрашња прича.

„Ова књига је замишљена као град, приче су четврти, ликови су улице. Све остало је време што тече, жеља за лутањем и потреба за посматрањем. Три године сам кроз њу путовао. У њој има аутомобила, аутобуса, ту је чак и један телевизор. На једном месту појављује се господин који продаје једну приколицу. У њој, додуше, нема компјутера, али ваљда ће и они једног дана доћи на ред. Што се тиче ликова-улица, ту тек има свега“, записао је Барико о својој књизи.