ЧОВЕК У СЕНЦИ

Не волим да читам књиге које су у моди. Као што написана књига мора мало да одлежи пре него што буде објављена, тако ми се чини да и књига у књижари, као вино у винском подруму, треба мало да сачека, пре него што је прави читалац узме у своје руке. Ако је писац прави и ако је књига добра, за читање никад није касно. Штавише, за добру књигу понекад нису довољни добар писац, добар издавач и добар читалац. Потребно је и време. Што је човек старији чини му се да има све више добрих књига и све мање добрих читалаца.

Постоје људи који вас никад неће волети и са којима се никад нећете до краја разумети. То није ни њихова ни ваша грешка, још мање проклетство, то је само доказ да постоје нарави које су непомирљиве.

У двадесетом веку су грамофонске плоче биле оно што су у деветнаестом биле књиге, а најлепше песме писали су они песници који су их сами певали. Старе плоче, баш као и старе књиге, не треба продавати. У њима се налази читав један век, са свим нашим љубавима, нада­њима, са свим нашим непоновљивим животима.