ДЕМОГРАФСКА БУДУЋНОСТ СРБИЈЕ
Владимир Никитовић
Вероватноћа да 2050. Србија буде популационо већа него данас је мања од 10%. Највеће су шансе да ће тадашњи број становника бити сличан оном из 1950. За очување или евентуални пораст актуелне популације до средине овог века, пораст плодности јесте неопходан, али не и довољан услов. Тек би преображај Србије у типичну интензивно-имиграциону државу пружио респектабилне шансе (45%) за пораст броја становника до 2050. У супротном, опстанак ниске плодности и негативног спољно-миграционог биланса до тада би највероватније смањио популациону величину државе за више од 2 милиона житеља, при чему не постоје ни теоријске шансе да се данашња величина одржи.
Може се стопроцентно тврдити да ни комбинација пораста плодности и споријег пораста животног века, у условима значајног континуираног прилива имиграната у најбољем репродуктивно-продуктивном добу, не може спречити пораст притиска старог становништва на радно способну популацију у наредним деценијама. Највероватнија прогноза указује да ће 2050. сваки четврти становник Србије бити старији од 65 година, при чему су шансе 19:1 да ће то бити минимум сваки пети, а максимум сваки трећи житељ. Притом, за очекивати је да ће половином века на сваке 2 особе млађе од 20 година доћи више од 3 особе старије од 65 година. Међутим, закључак од значаја за реформаторе пензионог система Србије гласи: интензивна имиграција радно способне популације из других земаља током наредних деценија не само што би успорила пораст очекиване вредности коефицијента зависности старих већ би допринела и његовој тачнијој прогнози у условима истог ризика да систем опстане као и у емиграционим сценаријима.
Доступност у радњи
×Није доступно
За све додатне информације,
контактирајте нас на број:
+381 11 30 60 580
или на e-mail:
eknjizara@slglasnik.com.