ДЕСЕТ ПИСАЦА – ДЕСЕТ РАЗГОВОРА

„Мој задатак је чист и јасан: спремити грађу за будућег књижевног и културног историчара; дати једним књижевницима да дођу у интимнији додир са идејама других; омогућити читаоцима да могу интимније упознати своје вољене писце. Јер тога има код нас – да са смрћу писца ишчезне и његова успомена, и историчар, често узалуд, тражи да упозна човека; дешава се да два књижевника живе у исто време, да теже једном истом идеалу, а никад концепције једнога не дођу у додир са концепцијама другога; постоји, најзад, код нас, по забаченим нашим крајевима, читав низ верних читалаца који прате сваки корак свога писца, који знају где је кад и како и шта штампао, који га читају, воле, а који не знају ништа о њему као човеку, ни какав је, ни где живи, ни чиме је преокупљен. Ја ћу се трудити да моји разговори испуне тај пространи циљ…"

Бранимир Ћосић (1926)