ДОКОНИ ДАНИ У ПАТАГОНИЈИ

„Коначно, Патагонија! Колико сам је често замишљао, страсно жудећи да посетим ту тако далеку, самотну дивљину у њеном првотном и пустом миру, нетакнуту људском руком, далеко од цивилизације! И ево је преда мном...“

Вилијам Хенри Хадсон, један од највећих стилиста енглеског језика, заступљен у свим антологијама енглеског есеја, тако започиње причу о путовању у Патагонију, „древно станиште дивова“. „Откада су отисци стопала на обали мора запрепастили Магелана и његове људе“, тај очаравајући предео подстицао је радозналост свих авантуриста. Па ипак, Хадсона нису привукли Патагонији Индијанци из предања, већ разнолики дивљи живот који у изобиљу буја под патагонијским небом. Ово је, пре свега, природњачки рад изванредне лепоте, а захваљујући ауторовој књижевној вештини, преплетеној с његовим филозофским склоностима, овај приказ добија посебну вредност. Докони дани у Патагонији имају изузетан историјски значај, али и особену љупкост и шарм. Хадсонова посматрања преплићу се с његовим промишљањима, и док се сви елементи класичне авантуристичке приче развијају пред њим, читалац ужива у непоновљивом сведочанству о једном необичном пределу.