ДРЕНИЦА И ЛАБ

Дреница и Лаб су предеоне целине које затварају Косовску котлину, Дреница са западне, а Лаб са североисточне стране. О овим областима, данас етнички очишћенем и насељеним готово искључиво Арбанасима, мало је писано због чињенице што је истраживање било скопчано са многобројним проблемима, од којих је безбедност истраживача био кључни. Предео Дренице истражио је Татомир Вукановић у годинама непосредно пред Други светски рат, али је његов рад објављен тек пола века касније. Предео Лаба прво је 1929. истраживао Војислав С. Радовановић, али су његове  белешке сређене објављене тек шест деценија касније. Пред Други светски рат истраживања у Лабу вршио је Атанасије Урошевић, али их није објавио, тако сада, први пут на једном месту објављује се систематизована грађа коју је том приликом скупио. Део предеоне целине Лаба – Мало Косово, истражила је током седме деценије ХХ века Косовка Ристић, међутим њено дело бункерисано је у Приштини, практично остало недоступно јавности и његово поновно објављивање посебно је важно, као и још два рада исте ауторке објављена у стручним часописима. Први, настао као анализа демографских промена на Малом Косову на основу Пописа становништва извршеног 1971. године, а други доноси податке о четири насеља Горњег Лаба.

Фототипски објављене студије:

Tатомир Вукановић, Дреница. Друга српска Света Гора. Антропогеографска и етнолошка разматрања на терену и у народу вршена 1934–1937. године (2005)
Војислав С. Радовановић, Антропогеографска испитивања 1929. године у Подујеву
Атанасије Урошевић, Из грађе о области Лаб, сакупљене 1939. и 1940. године
Kosovka Ristić, Malo Kosovo. Antropogeografska studija (1971)
Косовка Ристић, Број и национална структура становништва у Малом Косову по попису 1971. године (1972)
Kosovka Ristić, Stanovništvo nekih Gornjelabskih sela (1967)
Милован Радовановић, Извод из резултата антропогеографских проучавања Дренице и Лаба (2008)
Поговор: Б. Челиковић, Истраживања Дренице и Лаба

У прилогу је карта: Косовка Ристић, Села из којих су се у Мало Косово досељавали Албанци, Срби и Црногорци од 1878. до 1930. године (1971)