ЕМБАХАДЕ

Ембахаде обухватају време од 1928. до 1945. када је Црњански био у посланству у Берлину, Риму и Лондону. Велики писац сведочи о бурним догађајима који су довели до слома Европе, успону фашизма, о покушајима наше дипломатије да балансира између две стране

Милош Црњански у дипломатској каријери није далеко догурао, за разлику од својих колега писаца-дипломата попут, рецимо, Андрића или Дучића. Између два рата радио је у пар наврата као нижи службеник, саветник за штампу, у амбасадама у Немачкој и Италији, као и при југословенској влади у Лондону након капитулације земље, све до 1945.

Своје искуство и сећања на године проведене у посланствима, на тамошње људе и сусрете, намеравао је да објави у четири књиге које је назвао, иронично, Ембахадама. Галерија познатих и заборављених ликова се ниже кроз Ембахаде – од берлинског „капућехаје“ Живојина Балугџића и амбасадора у Риму Бошка Христића, посланика, чиновника и изасланика, до Цинцар-Марковића, Стојадиновића и Слободана Јовановића – сви ухваћени и ношени у вртлогу историје која увеличана кроз пишчеву лупу искрсава истовремено и као оперета и као трагедија.

Осетљив на лепоту, баналност и глупост, проницљив посматрач, Црњански је имао непоновљив дар да опише бесмислени карневал живота и карусел људских судбина, о коме је говорио са горчином, подсмехом и тугом.