ЕМПУЗИОН

Дуго очекиван роман који је Олга Токарчук написала након што је добила Нобелову награду и жанровски га дефинисала као „натуропатски хорор“

*

Радња се одиграва у Герберсдорфу (данашњем Соко­ловску), првом санаторијуму за лечење сушице, 1913. године, када се у ери успона технике и модернизације мења политичка мапа Европе, када клијају нове утопије, жене освајају право гласа, а психоанализа се развија као нова форма ауторефлексије.

Скелет језовито-фантастичне ауре чине из митологије призва­не појаве уједињене у тајанствени Раумгајст, дух места, бића која су уједно и свевидни приповедач у множини. У таквој загонетној атмосфери одвија се живописна и сложена културолошка игра, која се може читати и као дискусија с Чаробним брегом Томаса Мана, узетим за метадискурзивни оквир романа. Безмало хомогени мушки свет санаторијума, уроњен у бесконачне интелектуалне полемике, надзире и у својим дизгинама држи некаква огромна матична структура која их све обавија. И као и у Чаробном брегу, санаторијум постаје поприште борбе живота и смрти, хуманистичко-демократских и реакционарно-ауторитарних погледа на свет, а личност Мјечислава Војнича, сензибилног аутсајдера међу мизогинима, који стоји на страни нејасног и недокучивог – постаје знак чежње за радикално другачијим универзумом и симбол устајања против робусног, дуалистички конципираног света.

Европска награда за књижевност 2024. године