ФИГУРЕ ЧИТАЊА

„Велику бројност и жанровску разноврсност савременог српског романа с краја XX и почетка XXI века карактерише блиска веза са стварношћу, односно тематизација актуелног историјског тренутка. То најпре указује на веома малу дистанцу, или боље рећи, на непостојање дистанце према збива њима и времену о којима се у роману говори. Усаглашавању све та фикције и збиље доприноси и непосредност ауторовог доживљаја који постаје исходишни моменат приповедања. Без обзира на то да ли је сведок или учесник збивања, као и на то кроз какве облике искуства је посредована сазнајна раван референцијалног, аутентичност и документарност књижевног дискурса садржана је у сазнању да нам писац саопштава оно што му се дешава / што нам се дешава. Импликације овакве субјективности су вишеструке и захватају, како формално-наративне тако и идејно-идеолошке аспекте романа. У прилог томе можемо поменути честу употребу наратора, то јест приповедача у првом лицу као јунака који казује причу, то јест чија се прича презенту је неретко у облику дневничких записа или у епистоларној форми."

Снежана Милосављевић Милић