ГЕОМЕТРИЈА ПРОШЛОСТИ

Књижевна историја Јована Деретића (1934–2002) најпотпуније је обликовање прошлости српске књижевности, али које је временом све снажније иступало са претензијом на објективност и апсолутност у њему представљеног знања. Указивање на неодрживост строге геометрије прошлости упућујући на њене противречности, неосвешћене приповедне основе и скривену интерпретативност, критичко преиспити-вање интерпретација унутар књижевноисторијске приче и проблема њихове узајамности, инсистирање на приповедности као потенцијалу преобликовања Деретићеве књижевне историје у којој је створен предмет јединствене српске књижевности, сачуваће Деретићев књижевноисторијски опус као саговорника будућих тумачења српске књижевности и најзначајнији део традиције која се мора ословити у књижевноисторијском обликовању приче о српској књижевности. Прилазећи тако књижевној историји Јована Деретића, моћи ћемо да од ње добијемо оно најбоље за нас данас.