ХРАНА БУДУЋНОСТИ ИЛИ БИОТЕРОРИЗАМ

Аутор се прихватио сигурно најконтроверзније теме с краја XX и почетка XXI века, теме која ће још годинама бити предмет спора научника, јавности, компанија и држава. У студији је експлицитно исказана забринутост због могућих негативних последица примене технологије генетског инжењеринга на човечанство, као и због њене улоге у поновном прикривеном васкрсавању еугенике и неодлучности државних институција широм света у одбрани аутохтоних врста биљака и животиња. Студија ће допринети и опонентима и пропонентима генетски модификованог инжењеринга да сагледају бројне аспекте ове технологије, која води или стварању новог живота или самоуништењу постојећег.

(Проф. др Ковиљко Ловре)

Трансгена технологија поделила је научну и ширу јавност на присталице и противнике. Прву групу карактерише моћ, другу бројност. Ово није случајно, и достиже ниво борбе за Орвелову државу и против ње. Трансгена технологија је, сада је већ сасвим јасно, добила обележје једног од стубова глобализације и афирмисања корпорација као држава. Моћ трансгене технологије у промени света који познајемо изузетно је велика и у јавности недовољно позната. Надам се да ће ова студија др Татјане Папић Бранков обогатити не само јавност Србије већ и, како се то сада каже, региона, новим подацима, који ће допринети бољем разумевању модерне биотехнологије као и формирању личног и колективног става.

(Проф. др Миодраг Димитријевић)