ИНОВАЦИЈЕ: ПРАВНО-ЕКОНОМСКИ АСПЕКТИ

Савремена афирмација економије знања, иновативности и информација добила је овим текстом снажну правну, економску, историјску и социолошку подршку. Аутори су успели да у оквиру ове студије обраде најважније аспекте процеса иновације, као једног од најзначајнијих покретача и стубова интензивног економског и друштвеног развоја. Аутори су дали веома језгровит и концизан предговор и поговор, олакшавајући будућем читаоцу сналажење у овој сложеној материји. Своја научна разматрања ове проблематике аутори су груписали у две целине. Први део обухвата различите облике иновативних феномена и њихово правно – нормативно регулисање, док је други део посвећен разматрању финансијских ефеката иновација. Из првог дела текста посебну вредност представља обрада института know-how као једног од водећих савремених метода трансфера технологије у домену производње, размене, расподеле и потрошње.

Аутори с правом истичу тенденцију интензивног скраћивања животног века производа, што делује као узрок и последица улагања у истраживања и развој, а самим тим и интензивнији процес креирања нових решења. Сличну пажњу и високу оцену заслужује презентација улоге дизајна, како са становишта функционалности, тако и са становишта естетских облика производа. Исто тако аутори су обрадили однос дизајна и уметничког дела. Други део овог рукописа посвећен је анализи улоге иновација у функцији одрживог развоја привреде. Приступајући овој материји, аутори, с правом, тврде да конкурентска предност не може да се стекне или сачува без водеће улоге људског фактора. Другим речима, ни најсавременија опрема ни велика финансијска средства нису довољни да се обезбеди предност на тржишту без креативног људског фактора. Посебну пажњу заслужује анализа иновативних активности у Републици Србији. У овом делу рада аутори успешно примењују опште категорије на конкретан пример Републике Србије. Објашњавајући стање у Србији у домену иновација, аутори дају преглед институционалних фактора, при чему констатују да у Србији нема подстицања пословне сарадње домаћих и страних предузећа и да нема снажног предузетничког духа и повољне климе за процес иновација. У овом делу аутори су дали веома користан преглед и поделу предузећа по величини и територијалној распоређености, што даје могућност за закључке о могућностима иновативне делатности у Србији.

Аутори овог текста, Марио Лукиновић, Милан Стаматовић и Небојша Шаркић, успели су да проблематику иновација изузетно успешно представе са становишта правне и економске науке. Њихове анализе су свеобухватне и представљају успешан спој теоријских разматрања са практичном применом. У истраживању ове материје аутори су користили савремену инострану и домаћу литературу. Њихова професионална одговорност се, између осталог, сагледава и из чињенице да у раду имају преко 350 позивања на релевантне изворе.