ИСТОРИЈА ЕСТЕТИКЕ III

У трећем тому, аутор се бави естетиком средњовековног доба. Природно, он започиње с испитивањем естетике Библије која је доминирала у том раздобљу, а наставља са корифејима средњовековне мисли. „Под хришћанском културом подразумевамо процес који се одвијао на огромном простору и током дугог времена за које је уобичајено да се назива средњи век. Простор на којем се одвијао тај процес није обухватао ни читаву Европу ни читаву Азију него онај део који би се, условно, могао назвати Средоземним ареалом и који је с временом обухватио читаву Европу док је велики део Азије остао изван тог утицаја. У том раздобљу је дошло до великих кретања и померања народа, мењања центара моћи, настанка нових идеја, стварања новог погледа на свет и развоја специфичне културе. Иако „средњи век“ у себи не садржи неки одређени атрибут – попут „старог“ и „новог“ – у њему се, пре свега, дешавало много штошта а, пре свега, дошла је до изражаја екуменска идеја која је своје упориште нашла у формирању, обликовању, деловању и очувању огромне државне заједнице какво је на почетку те епохе било Римско царство.“ (Радослав Ђокић)