ИСТОРИЈА НЕМАЧКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Историја Фрица Мартинија сматра се најбољом књигом те врсте у новијој књижевној историографији. Њено издање на српском, први пут комплетно и употпуњено прегледом послератног развоја, долази у добар час: могло би да надокнади кашњење за великим синтетичким пројектима којем је склона европска култура. Приређивач, иначе некадашњи Мартинијев докторанд, терминолошки је усагласио све појмове из одговарајућег круга идеја, уједначио наслове дела, саставио регистар имена аутора и књижевних дела и сачинио превод први српски превод – извесно најзанимљивијег – последњег поглавља, које обухвата период од 1945. до данашњих дана. Придодат је исцрпан научни предговор и критички апарат: попис важних радова о историји књижевности који нуди путоказ читаоцу за темељније увиде.

Историја немачке књижевности први пут је објављена 1949. и доживела је двадесетак издања; преведена на велики број светских језика. По многим својим одликама она је, у овом, пуном обиму, досад најбољи приказ целокупне историје књижевности. Мартинијев приступ је суверен: његова мерила се нису прилагођавала тзв. тржишту идеја. Његова Историја је, међутим, непрекидно допуњавана: учесник у послератним књижевним збивањима, наставио је да прати и осветљава теме и идеје водећих писаца свога времена, па је пређашњем „литерарном иконостасу“ (Макс Фриш, Фридрих Диренмат, Хајнрих Бел, Елијас Канети) додао ликове Томаса Бернхарда, Петера Хандкеа, Елфриде Јелинек и великог броја савремених писаца.