ИВО АНДРИЋ – ОЧИМА СТРАНЦА

Роберт Ходел (1959, Butisholc), немачки слависта, компаратиста и преводилац родом из Швајцарске. Студирао је славистику, етнологију и филозофију у Берну, Санкт Петербургу, Новом Саду и Прагу. Докторирао је са тезом о сказу код Николаја Љескова и Драгослава Михаиловића, а хабилитирао на прози Андреја Платонова.

Преводио је дела Момчила Настасијевића, Драгослава Михаиловића, Борисава Станковића и више савремених српских песника на немачки језик и објавио низ научних радова, монографија, приказа, антологија и компаратистичких прилога о српским и руским писцима.

Од 1997. професор је на Институту за славистику Универзитета у Хамбургу.

Члан је Научног друштва „Лајбниц“ из Берлина, инострани члан Српске академије наука и уметности и почасни члан Српског књижевног друштва, као и сарадник више међународних славистичких часописа, међу којима су и Летопис Матице српске, Зборник Матице српске за књижевност и језик, Нови израз и Русская литература. Одликован је Златном медаљом за заслуге Републике Србије 2021. године.

•

Андрић је „тежак као олово“, рече ми колега из Сарајева. Мислећи при томе на Андрићев дубоки скептицизам према човеку и напретку. Тај скептицизам се провлачи кроз његово дело од првих песама па све до недовршеног романа Омерпаша Латас. Када сам 80-их година прошлог века почео да читам Андрића, мислио сам тада да је тај скептицизам, који се храни цикличним обнављањем људског насиља, превазиђен, али је историја тај оптимизам већ одавно превазишла и демантовала. Андрић је, поготово данас, поново једна опомена. У својим делима, у којима се често ради о обичајима, доминацији и моћи колектива и група, најчешће на етничко-религиозној основи, Андрић ипак истрајава и на одговорности појединца, који се како у добрим тако и у злим временима може понашати или ускогрудно и заслепљено или пак часно и разумно. Овај Андрићев хуманизам није нешто спектакуларно, скоро да је скроман, али је прагматичан и реалан, као да је преузет из народне мудрости. У центру ове књиге су анализе и разумевање његових најважнијих дела, а осврнућемо се и на његову контроверзну рецепцију, на политички осетљива питања превођења, те компаративно и на лабилан модернистички субјект и на мотив љубави.