ИВО АНДРИЋ – ОЧИМА СТРАНЦА

Роберт Ходел (1959, Butisholc), немачки слависта, компаратиста и преводилац родом из Швајцарске. Студирао је славистику, етнологију и филозофију у Берну, Санкт Петербургу, Новом Саду и Прагу. Докторирао је са тезом о сказу код Николаја Љескова и Драгослава Михаиловића, а хабилитирао на прози Андреја Платонова.Преводио је дела Момчила Настасијевића, Драгослава Михаиловића, Борисава Станковића и више савремених српских песника на немачки језик и објавио низ научних радова, монографија, приказа, антологија и компаратистичких прилога о српским и руским писцима.Од 1997. професор је на Институту за славистику Универзитета у Хамбургу. Члан је Научног друштва „Лајбниц“ из Берлина, инострани члан Српске академије наука и уметности и почасни члан Српског књижевног друштва, као и сарадник више међународних славистичких часописа, међу којима су и Летопис Матице српске, Зборник Матице српске за књижевност и језик, Нови израз и Русская литература. Одликован је Златном медаљом за заслуге Републике Србије 2021. године. •Андрић је „тежак као олово“, рече ми колега из Сарајева. Мислећи при томе на Андрићев дубоки скептицизам према човеку и напретку. Тај скептицизам се провлачи кроз његово дело од првих песама па све до недовршеног романа Омерпаша Латас. Када сам 80-их година прошлог века почео да читам Андрића, мислио сам тада да је тај скептицизам, који се храни цикличним обнављањем људског насиља, превазиђен, али је историја тај оптимизам већ одавно превазишла и демантовала. Андрић је, поготово данас, поново једна опомена. У својим делима, у којима се често ради о обичајима, доминацији и моћи колектива и група, најчешће на етничко-религиозној основи, Андрић ипак истрајава и на одговорности појединца, који се како у добрим тако и у злим временима може понашати или ускогрудно и заслепљено или пак часно и разумно. Овај Андрићев хуманизам није нешто спектакуларно, скоро да је скроман, али је прагматичан и реалан, као да је преузет из народне мудрости. У центру ове књиге су анализе и разумевање његових најважнијих дела, а осврнућемо се и на његову контроверзну рецепцију, на политички осетљива питања превођења, те компаративно и на лабилан модернистички субјект и на мотив љубави.