ИЗАБРАНА ДЕЛА СВЕТИСЛАВА БАСАРЕ

ЏОН Б. МАЛКОВИЧ

Приповедајући изван система конвенционалног поимања појавног, трагајући за границама метафизичког, а откривајући текст као извештај о растакању како личности, тако и стварности јунака, Светислав Басара и у роману Џон Б. Малкович, наоко римејку претходног романа, у серији животних мистификација, концентрисано и усредсређено води свог читаоца у просторе свеколике стварносне сумње. Уз помоћ средњовековне схоластике и мистике, психоанализе, модерних страхова и параноидних мистификација, стратегије љубића и концептуалистичких пројеката, те историје и заборављене идеологије рока, овај писац у роману Џон Б. Малкович исписује једну од својих најтипичнијих књига.

Ненад Шапоња

СРЦЕ ЗЕМЉЕ

Светислав Басара као врхунски мистификатор, ученик великог вавилонског адепта Х. Л. Борхеса, у овом роману оживљава „кипарске дане“ Фридриха Ничеа, који никада ногом није крочио на ово медитеранско острво. Методом „тргања за изгубљеним рукописом“ оригинала, односно аргентинског издања овог романа, он отвара једну перспективу фикционализације, а с поговором српском издању, односно сторији о Ничеовој праунуци, затвара сасвим другу перспективу јер између ове две „локализације“ изворног рукописа ничеански бркови постају не само парадигма „воље за моћ“, од чије се харизме неће спасти ни Јосиф Висарионович Стаљин, Кемал Ататурк, Вагнер, Фројд, Лу Саломе... па чак ни Светислав Басара, већ и убедљива парабола о патолошким страстима, вечном обнављању и преобликовању зла у свету који се гаси у утопистичким концептима својих „усрећитеља“.

Петар Арбутина

УСПОН И ПАД ПАРКИНСОНОВЕ БОЛЕСТИ

Овај је роман комбинација мале повијести живота и рада Д. Л. Паркинсона, те његових теоријских и револуционарних текстова, и свједочења и приповијести славних и мање славних сувременика, рецимо Владимира Набокова или духа погинулог турског официра Мехмета Алија Муратоглуа. Већ негдје на почетку писац објављује свој презир према поштивању временских и кронолошких задатости и законитости. То што се нешто у такозваној стварности догодило прије нечега другог не значи ништа и ни на који се начин не односи према истинитости каузалних веза. Оно што се збило у будућности врло често оставља посљедице у прошлости. То је необично важна поука не само за читатеље и читаоце овога романа него и цјелокупног наративног, романескног Басариног дјела, и она је међу законима Басарине нарације.

Миљенко Јерговић

ДНЕВНИК МАРТЕ КОЕН

Роман је могуће читати и у ширем контексту, већ познатом басаријанском видокругу интересовања о ресагледавању великих идеја у историји, док се неки од мотива, попут идеје да су болест и здравље у историји често мењали места, чине одвећ познати, као и историјски ликови (Ниче, Јакоб Беме, Фројд, а понекад залута и лик из претходног романа, Паркинсон). Акценат је у овом роману ипак на оцу психоанализе Сигмунду Фројду, који је представљен као лични аналитичар Марте Коен. Један од Мартиних идентитета преузеће лик познатог Фројдовог случаја, пацијенткиње Елфриде К., а послужиће Басари за обрачун са идејом психоанализе.

Јасмина Врбавац

ПОЧЕТАК БУНЕ ПРОТИВ ДАХИЈА

Ступивши на тле резервисано само за писце са највећим националним амбицијама, а то је епоха Првог српског устанка, Басара је читаоцима подастро свет са саме ивице историјске стварности, читлуке, чибуке, диванхане, хануме и сахибије, свет кудикамо ближи бајкама из Хиљаду и једне ноћи него било каквој реалистичкој интерпретацији и презентацији…

Оно што је у Почетку буне против дахија било различито у односу на дотадашњу Басарину прозу јесте наглашенија линеарност у приповедању, као и метаисторијски коментар на крају романа, који прилично јасно раздваја аутора од онога што је написано. У основи, Почетак буне против дахија јесте повест састављена од два краћа романа, од којих се у првом роману прати судбина газде Узун-Гвоздена Авакумовића, у време Карађорђа и Милоша, док је други роман у вези са историјом Бајине Баште и околине неколико година пред Први светски рат. Ове две целине допуњује и заокружује кратка, али убитачна повест Србије у последње две деценије, као нека врста историјске одјавне шпице, у којој, разумљиво, главну улогу има позната личност – Читлук Сахибија, познат и под именом Паликућа.

Марјан Чакаревић