ЈАВНО И ПРИВАТНО ПРАВО

Током три деценије од објављивања докторске дисертације Владимира Водинелића, дело није изгубило ниуколико од своје вредности, ни као правнотеоријско дело, ни као правнодогматско (тј. као дело посвећено решавању проблема важећег права. Kасније објављени радови о јавном и приватном праву, у иностранству и код нас, не садрже ниједан аспект који није обухваћен овим делом, ни у погледу теорија о критеријуму разликовања јавног и приватног права, ни у погледу било ког другог питања из широког дијапазона правне проблематике, ни у погледу примењених и могућих начина решавања правних проблема. Аутор је у накнадно написаној уводној студији приказао и анализирао развој правне мисли о подели права на јавно и приватно у последњих тридесет година.  У практичном смислу, ова студија је у Србији  још актуелнија него што је била у време њеног настанка. Јер, тада подела правног система на јавно и на приватно право није била садржана у позитивном  праву. Последњих година, међутим, низ прописа наново употребљава изразе јавно и приватно право и изведенице одатле за разне правне појаве.  Због тога је разликовање јавног и приватног права постало неизбежан задатак који суд и други органи, али и сами адресати норми, неизоставно морају обавити да би могли применити меродавну правну норму која се служи тим изразима.

***

Аутор је прошао сва академска звања на правним факултетима Свеучилишта у Сплиту, Универзитета Београд и Универзитета Унион у Београду. Почаствован је правним докторатом honoris causa Универзитета Сарланда. Ствара у тежишним подручјима Опште теорије приватног права, Општег дела грађанског права, Права личности, Стварног права и Права медија. Објавио у бројним монографијама и расправама стотине библиографских јединица. Био је уредник или заменик уредника Архива за правне и друштвене науке, Анала Правног факултета у Београду и Правних записа. Један је од оснивача Центра за унапређивање правних студија (ЦУПС) и Правног факултета Универзитета Унион у Београду. Учествовао је у припреми низа важећих закона