ЈЕЛЕНА, ЖЕНА КОЈЕ ИМА

...Посебну драж представља чињеница да је основу за једну од Андрићевих најбољих прича, „Јелена, жена које нема“, представљало једно посебно искуство доживљено управо у Кракову. О томе се у нашој критици знало врло мало и најважнији радови о овом биографском детаљу, о културним везама с Пољском и о формирању Андрићевог књижевног дела не само што нису расплели и истражили шта се све догађало у тако важном тренутку већ нису дали ни праву слику Андрићевог искуства, нити одгонетку мистерије о Јелени. На том месту, у години Андрићевих јубилеја, почиње истраживање проф. др Силвије Новак Бајцар, која је успела не само да одгонетне ко је била Јелена, трајна инспирација Андрићеве прозе која је трајала пола века, већ и много важније од тога, да покаже у каквом се културном амбијенту Андрић препознао и саживео с једном бољом, узвишеном сликом ауторског позива и културне мисије. ...Књига је плод трагања које приближава чак и интимни, онај сасвим неухватљиви свет великог писца, добитника Нобелове награде за књижевност, у којем се сусрећу босанско-херцеговачка, хрватска и српска књижевност и култура.

Проф. др Александар Јерков