ЈЕЗИК И ДРУШТВЕНА ИСТОРИЈА / ПРОТИВ ВУКА

Две књиге Мирослава Јовановића (1962–2014), почившег професора Савремене историје на Филозофском факултету у Београду: Језик и друштвена историја. Друштвено-историјски корени полемике о српском књижевном језику (2002) и  хрестоматија Против Вука (2004)

Полемика о српском књижевном језику, вођена током прве половине XIX века, представља један од централних догађаја српске културне историје модерног доба. За то постоје најмање три разлога. Прво, пресудно је утицала на формирање савременог српског културног наслеђа. Потом, њени резултати битно су одредили каснији друштвени однос према дотадашњим српским културним традицијама. Најзад, њени резултати су на специфичан начин унели снажан дисконтинуитет у развој модерне српске културе и савремену перцепцију културних и уметничких традиција.

Упркос чињеници да носи прилично транспарентан наслов „... против Вука“ - ово није књига о, али ни против, Вука Караџића. Реч је заправо о књизи посвећеној нашем менталитету, прецизније о једној специфичној црти менталитета склоног да олако одбацује и препушта друштвеном забораву неке од важних делатника и сегмената властите прошлости. У конкретном случају, ради се о хрестоматији којом су обухваћени радови српских интелектуалаца који су у XIX веку, током велике расправе о српском језику, били опоненти Вука Караџића.