ЈУЖНИ ВЕТАР

Писац овога дела, Норман Даглас, био је човек великог знања, неутољиве радозналости, широких видика и необично здраве памети; зналац модерних и класичних језика, природњак и морални филозоф, одавао је лик човека античке, хеленске културе. Као неки модерни Улис, и он је био путник и становник Средоземља, и његов је дух био изразито светован, радознао за природу и за човека. Веома пријемчив  за сва осећања лепога, он је, у свом филозофском хедонизму, спајао рационално са естетским, мисаоно са чулним, па иако је задовољства духа сматрао јачим и трајнијим од телесних, држао је да не треба запостављати ни ова друга, јер је у њима „корен сваког уживања“. 

Јужни ветар је филозофски роман. На једном малом острву у Средоземном мору скупљена је, из разних разлога, група веома различитих људи – пустолова, уметника, научника, занесењака, свештеника – који причају о тиранији средњовековних владара, о хришћанству, куварској вештини, васпитању, лековитим врелима, грчкој уметности, моралу, љубави... Особита вредност овога дела јесте његова јасноћа, његова здрава памет, његова фина духовитост и уравнотеженост. То је она тако ретка, истинска књига, којој се човек више пута враћа кад је једном прочита: књига која учи, саветује, забавља, проширује круг представа и богати знањем.