КОМЕНТАР ЗАКОНА О ПРЕКРШАЈИМА

Будући да коментари закона нису службена издања, па стога не постоји обавеза носилаца правосудних дужности да их у правном саобраћају беспоговорно следе, ипак је њихов значај изузетан. Пошто Србија не припада англосаксонској породици правних система, код нас не постоји императив да судије уважавају судске преседане као изворе права, већ је слободно судијско уверење основ који уређује њихово поступање. Ту се несумњиво сврстава и његово право да спорна питања у пракси реши према сопственом правном убеђењу и професионалној савести. Када у прекршајној јуриспруденцији нема усаглашеног или сазрелог правног става поводом неке законске или практичне дилеме, а законски текстови су шкрти на речима или, што је много чешће, нејасни и противречни, потреба за научним тумачењем прекршајног права у виду коментара закона долази до свог пуног изражаја.

Кључна сврха Коментара Закона о прекршајима, професора Правног факултета Универзитета у Новом Саду Бранислава Ристивојевића и доц. др Ивана Милића, јесте да се правосуђу и чиновништву управо у таквим ситуацијама понуди поуздан и веродостојан водич и путоказ на који ће се ослонити да разреше своје, али и дилеме странака о чијим интересима одлучују. Знајући колико не само странке већ и судије цене правну сигурност и извесност свог положаја, писци овог коментара потрудили су се да онима који су у обавези да примењују право понуде не научне дилеме већ тачне, потпуне и недвосмислене одговоре на питања које законске, подзаконске, покрајинске или локалне одредбе у одређеном случају треба да примене и на који начин. Писци су у овом коментару следили неписана правила употребљиве и корисне правне комуникације која гласе: брзо, јасно, сажето и недвосмислено.

Ако би писцима било дозвољено да се поетски изразе, овај коментар треба схватити као ретровизор у аутомобилу – кад год колеге правници имају правну дилему да ли је безбедно да се претиче, треба само да погледају у њега и имаће потпуни преглед ситуације.