КОРПОРАТИВНЕ СТРАТЕГИЈЕ У ПРОЦЕСУ АКВИЗИЦИЈЕ

Традиционални однос између акционара, менаџера и осталих стејкхолдера редефинисан је развојем тржишта корпоративне контроле. Деловањем тржишта корпоративне контроле, опортунистичко и неефикасно понашање менаџмента сада се може превазићи преузимањем предузећа. Промена у контроли управљања пре-дузећем омогућава стицатељском предузећу да смени ме-наџере који не раде у интересу акционара и коригује погрешне одлуке о алокацији ресурса, што ће обезбедити мање одступање понашања менаџмента од максимизације благостања акционара. Што је јаз између стварних и потенцијалних резултата пре-дузећа већи, стицатељи ће упућивати јаче претње, а што је претња стицатељског предузећа озбиљнија, менаџери ће се више трудити да максимизирају вредност предузећа, јер преузимање може резултирати њиховом сменом.

Поред јавне понуде и стицања контроле путем борбе заступника, предузећима заинтересованим за преузимање другог предузећа на располагању су и друге стратегије „напада“ на циљну фирму – куповина акција на отвореном тржишту капитала, куповина блока акција, куповина акција које недостају стицатељу за остваривање контроле (тоехолд) и преговори о купопродаји. С друге стране, како би се заштитили од смене, менаџери могу спроводити одређене радње које онемогућавају алтернатив-ном тиму менаџмента да изврши преузимање предузећа. Употребом дефанзивних стратегија финансијског реструктурирања менаџмент обезбеђује заштиту од утицаја тржишта корпоративне контроле. Такође, менаџмент може користити и друге стратегије као што су измене у статуту предузећа, емитовање права, склапање споразума са потенцијалним купцем о „замрзавању“ власништва у циљном предузећу и вођење судских спорова.