КОСОВСКО ПОМОРАВЉЕ И КАЧАНИК

Косовско Поморавље обухвата предеоне целине Горње Мораве, Доње Мораве (Изморника) и Новобрдске Криве Реке. Са југоистока омеђено Скопском Црном гором (Карадагом), а са југозапада Качаничком клисуром. На западу је предео једним делом отворен према Косовској котлини, док други окружује планина Жеговац. Североисточни крајеви граниче са општинама Бујановац, Врање и Лесковац.

Иван С. Јастребов, Нешто о Горњој Морави (1885)

Милојко Веселиновић, Изморник (жупа у Гњиланској кази – вилајету (1900)

Атанасије Урошевић, Горња Морава и Изморник, (1935)

Атанасије Урошевић, Католичка жупа Црна Гора у Јужној Србији (Летничка жупа) (1933)

Атанасије Урошевић, Новобрдска Крива Река. Антропогеографска испитивања (1950)

Атанасије Урошевић, Гњилане (1931)  

Јован Ф. Трифуноски, Качаничка клисура. Антропогеографска испитивања (1950)

Атанасије Урошевић, Качаник (1931)  

Јован Цвијић, Преглед становништва у Морави (1911)

Милован Радовановић, Извод из резултата анропогеографских проучавања Горње Мораве и Качаника  (2008)

Предеоне целине Горње Мораве, Изморника, Новобрдске Криве Реке, са 210 насеља, у административној организацији Републике Србије највећим делом чине Косовскопоморавски округ, са седиштем у Гњилану. Административни центри су Витина (44 насеља), Гњилане (53 насеља), Косовска Каменица (74 насеља) и Ново Брдо (9 насеља). Јужноморавском округу са седиштем у Врању, припада 20 насеља Изморника и Криве Реке, која се налазе у општинама Бујановац (12 насеља) и Прешево (8 насеља). Косовском управном округу са седиштем у Приштини, припада 31 насеље и то граду Приштини три насеља Криве Реке, општини Урошевац четири насеља Горње Мораве  и општини Качаник 27 насеља, три Горње Мораве 24 Качаничке клисуре, од које се једно село налази у Македонији.

Не постоје прецизни подаци о Србима на овом простору данас. Последњи попис становништва који је организовала српска држава био је 1991. године, а који су бојкотовали Албанци, није више релевантан, пошто је након њега дошло до масовног егзодуса српског становништва 1999. и 2004. године, који траје до данашњих дана, тако да је највећи број насеља остао без Срба. Сматра се да их је на простору Косовског Поморавља опстало око 35.000. Највећи број расељених лица своје уточиште нашао је у Србији, али се значајан број одселио и у западноевропске земље.

У прилогу карте:

Иван С. Јастребов,  Горњa Моравa (1885)

Атанасије Урошевић, Карта етничког састава и порекла становништва Горње Мораве и Изморника, (1935)

Атанасије Урошевић, Етнички састав становништва Горње Мораве и Изморника, табела,  (1935)

Атанасије Урошевић, Прегледна карта Новобрдске Криве Реке (1950)

Јован Ф. Трифуноски, Карта Качаничке клисуре. (1950)