КРАТКА ИСТОРИЈА ВИЗАНТИЈСКЕ ЕСТЕТИКЕ

Виктор Васиљевич Бичков рођен је 1942. Стручњак je у области естетике, теорије и историје уметности и културологије, а подручја његових основних научних интересовања су византијска естетика, средњовековна руска, руска религијска естетика XX века и феноменологија савремене уметности. Добитник државне награде Русије за област науке и технике (1996), начелник сектора естетике Института за философију Руске академије наука, члан Међународне асоцијације естетичара, Асоцијације теоретичара уметности Русије и Московског савеза уметника.

Разрадио је савремену теорију естетичког искуства и увео у савремену науку историју православне естетике од раних црквених отаца до XX века и представио научну хипотезу „Култура – посткултура“. Аутор је више од 500 научних радова објављених у различитим земљама света, међу њима су 34 монографије и фундаментални савремени уџбеници из естетике; аутор је низа научних пројеката реализованих на основу руских и међународних конкурса. Учесник је многих међународних конгреса и симпозијума. Најважније монографије: Византијска естетика: теоријски проблеми(1977); Руска средњовековна естетика(1992, 1995); Естетика отаца цркве(1995); Две хиљаде година хришћанскe културе sub specie aesthetica, т. 1–2 (1999, 2007); Руска теургичка естетика (2007); Уметничка апокалипса културе, књ. 1–2 (2008); Естетичка аура бића: Савремена естетика као наука и философија уметности (2010); Средњовековна руска естетика (2012); Тријалог: Жива естетика и савремена философија уметности (2012; у коауторству са Н. Б. Мањковском и В. В. Ивановом).