КРЛЕЖА И СРБИ

Сматрам важним да се баш у оваквом једном смутном времену појави књига о Крлежи, као што је Поповићева: непретенциозна у давању судова и оцена – у правом смислу непристрасна хроника која говори језиком писца самог и блиских му људи и из које се могу упознати све осцилације Крлежине према српским интелектуалцима, према Србима и Србији, према Београду и слично. Важно је данас скренути пажњу на Крлежино настојање да се повезује са истакнутим Србима, књижевницима и политичарима, па макар то било и на штету њиховог народа, пошто се једино тако може стећи увид у збивања у култури и политици некадашње Југославије и разумети оно до чега је дошло после њеног распада. Радован Вучковић Књига београдског књижевног хисторичара и опсесионираног кронографа Радована Поповића прати, годину за годином, од 1912. па до 1981, Крлежине посјете Србији, рефлексије о тој земљи, сукобе и дружења, те све детаље у пишчевој животној и литерарној кронологији који се тичу србијанске јавне сцене... Он не изневјерава позицију изнимно дискретна проматрача... Поповић остаје пажљив како достојанству свога главног јунака, тако и према чињеници да и будалаштине знају бити повијесно релевантне... Аутор ове књиге никада се не појављује као арбитар, нит читатељу каже шта он заправо мисли о Крлежи и Србима, него попут добра суца у ногометној утакмици, невидљиво уђе и једнако невидљив изађе из своје књиге... Миљенко Јерговић (Вијенац, Загреб, 4. јун 1998)