ЛАЂЕ МОГА СРЦА ПО ЖЕДНОЈ ВОДИ ПЛОВЕ

Песме за сасвим малу децу, ону до две године старости, чине не само важан део фолклора већ и темељне садржаје педагошке културе сваког народа, а ипак се о њима релативно мало зна и још мање говори. У тај културни сегмент спадају успаванке, ташунаљке, цупаљке, разигруше и друге подврсте „малих дечјих песама“, укључујући и разне обредно-заштитне (магијске) песме. Све се те песме деци и певају, а уз неке се и игра.

Свакога мора изненадити сазнање да је чак и успаванка, најуваженија међу овим песмама и стара колико и човечанство, дан-данас мало истражена. Њена обрада у светској стручној летератури је штура, а њено име у европској традицији асоцира се махом са стиховима славних романтичарских песника и популарним буји-паји, што је, како следи из целог дела које читалац држи у рукама, једнострано и отуда недовољно. Сасвим супротно овом поимању, међу Арапима у Месопотамији успаванка је елегија којом мајка своме чеду опева свој чемерни живот, пребирајући по дневним догађајима и општим цртама тешке судбине жене у патријархалном арапско-исламском друштву.

Поред општег описа жанра, његове анализе и описа посебних околности под којима у арапској трибалној средини у Месопотамији настају ове песме, ова књига доноси оригинале и преводе преко 150 аутентичних сонгова – успаванки и других врста малих дечјих песама из посматраног миљеа. На крају књиге дати су индекс песама, нотни записи најтипичнијих песама из представљеног корпуса, краћа библиографија дела која се баве сродном проблематиком и глосар дијалектизама извучен из грађе.

(Српко Лештарић)