ЛИТЕРАТУРА И ОПАСНОСТ

Рукопис Горана Коруновића под насловом Литература и опасност сачињен је од кратког уводног текста и девет компаративно устројених огледа о српским, хрватским и бугарским писцима XX века, у широком распону од Владислава Петковића Диса, Пеје Јаворова, Иве Андрића и Мирослава Крлеже, до Зорана Ферића, Веселина Марковића и Милана Милишића.

Пре подразумевајући него методолошки развијено образлажући компаратисти-чки приступ одабраним ауторима, односно модерној и савременој књижевности јужнословенског круга, Горан Коруновић као тежиште свог акрибичног, теоријски обавештеног и интерпретативно разуђеног писања, чини се, користи „интердисциплинарну оптику и појачану самосвест о сопственим идеолошким предубеђењима и поетичким преференцијама“, с акцентом на односу књижевности и филозофије као оној „танкој граници“ која од тумача тражи „излазак из сигурности“ и ступање у подручје које је означено самим насловом рукописа и које читаоца позива на учешће у наговештеној и, ваља рећи, највећим делом и успело оствареној херменеутичкој авантури.

Реч је, дакле, о књизи разнородних тематских интересовања, која се крећу од филозофских аспеката песништва, преко имаголошких и родних, па све до идеолошко-политички означитељских дискурзивних пракси прозног стваралаштва. Спајајући једно старо-ново истраживачко подручје, које данас већ носи име јужнословенскa компаратистикa, и афинитет према интертекстуалној и интердисциплинарој визури, Литература и опасност у првом реду нуди конкретне интерпретативне увиде који произлазе из оваквог опредељења, и који је представљају као израз својеврсног генерацијског освежења на домаћој књижевнонаучној сцени. Стога је са задовољством препоручујем за публиковање и стављање на располагање културној јавности.

Проф. др Тихомир Брајовић