ЉУДСКА ПРАВА У ХРИШЋАНСКОЈ ТРАДИЦИЈИ

Генерална скупштина Уједињених нација је на седници одржаној 1981. усвојила Декларацију о елиминацији свих облика нетолеранције и дискриминације заснованих на религији или веровању, чији су темељни постулати већ записани у Универзалној декларацији о људским правима и Међународном уговору о људским правима. У овом зборнику налазе се текстови који се на темељу ове декларације на различите начине баве теолошким, политичким, правним, филозофским и социолошким аспектима идеје људских права у светлу учења традиционалних хришћанских цркава. Поред текста поменуте декларације, у овој књизи се налазе два прилога која објашњавају однос православне и католичке цркве према идеји људских права – “Основи учења Руске православне цркве о достојанству, слободи и људским правима” и “Учење Римокатоличке цркве о људским правима”, као и низ ауторских текстова. Од ауторских прилога, ту је текст Тома Вукшића о католичком гледању на нека питања људских права и дужности, затим прилози Владана Перишића о неким теолошким, нарочито православним аспектима тумачења људских права, међу која се укључује и “човеково право да постане бог”, односно тумачење људских права са богословске тачке гледишта и у светлу патристичке антропологије; Радован Биговић и Зоран Крстић проблемски говоре о људским правима с гледишта Православне цркве, Зоран Деврња о одговорности црквених институција у процесу формулисања и заштите људских права, а Татјана Радић о односу права детета у контексту социологије детињства и социологије хришћанства. Поред ових текстова, у књизи се налазе још и прилози Христоса Јанараса, Констандиноса Деликонстадиса, Јоаниса Петруа и Дејвида Литла који из различитих углова говоре о људским правима и њиховим тумачењима у светлу хришћанске традиције.