МEБИJУСОВА ВРПЦА

Möbiusova врпца. Књига о просторима има пет дијелова. У први дио – „Неурофилозофски аспекти простора“ – уврштене су расправе које се баве истраживањем суодноса извањскога простора, тијела и мозга, односно перцептивним (психофизиологијским) механизмима који судјелују у обликовању, обради и разумијевању просторне обавијести. У тај комплекс укључене су и расправе о илузијама као „перцептивним варкама “. Други је дио књиге посвећен сплету проблема повезаних с визуалношћу и сликарством – као медијима у којима простор долази до особита изражаја ( „Визуалност и простори слике“). У томе је контексту особито занимљива појава тзв. обрнуте перспективе, као и културно-свјетоназорске претпоставке које тој појави леже у основи. Трећи дио књиге насловљен је „Простор писма и језика“. Средишња расправа тога дијела тиче се просторнооријентацијских аспеката писма као графички изражена (утјеловљена) језика. Четврти дио – „Простори књижевности и књижевних теорија“– садржи највише расправа (дванаест). Ту су најприје обрађени неки опћи (начелни) проблеми језичноумјетничкога стваралаштва – Јакобсонова поетска функција и Смирновљево, односно Фарyново текстогено начело понављања прекинутога понављања. Затим су на конкретним књижевним текстовима показане различите просторне (и друге) концептуализације, а на крају су изложене теорије неких књижевних теоретичара (Lotman, Lachmann, Flaker, Schwanitz, Biti). Посљедњи, пети дио ( „Уписивање времена у простор“) на неки начин пробија проблемске кругове књиге јер се бави интригантним проблемима концептуализације времена. Но занимљиво је (и индикативно) да се „неухватљивост “ времена често свладава управо просторним аналогијама (симболима, метафорама, сликама).