МЕТОХИЈА I

Књига I

Објављене студије:

Митар Пешикан, Етничке прилике у Метохији у вековима пре Велике сеобе у светлости ономастичких сведочанстава (1990), са картом у прилогу
Владимир Стојанчевић, Етничке, конфесионалне и демографске прилике у Метохији 1830-их година (1988)
Мирчета Вемић, Етничка карта дела Старе Србије. Према путопису Милоша С. Милојевића 1871–1877. године (2005), са картом у прилогу
Милош Велимировић, Подрима, приредио Урош Шешум
Панта Срећковић, Путничке слике. Трећа слика. Подрим и Метохија (1882)
Иван Степанович Јастребов, Ђаковачки и Призренски округ (1904)
Сава Дечанац, Призрен (1888)
Бранислав Нушић, Црнољева – Подрима. Призрен Белешке с пута кроз Арбанасе 1894. године (1902)
Јован Цвијић, Метохија и Призренска област (1911)
Аграрна статистика неких села у 1912. години у околини Пећи и Призрена, приредио Ђорђе Микић (1988)
Александар И. Стебут, Доброслав Тодоровић, Испитивања колонизацаионе способности Пећско-Призренског реона (1928)
Милисав Лутовац, Насељавање Црногораца по Метохији (1932), Данашње насељавање Метохије (1934), Сточарство на североисточним Проклетијама (1933), са картама у прилогу
Светозар Раичевић, Антропогеографска и етнолошка проучавања Метохијског Подгора и Прекорупља (1934), Етнички поремећаји у Метохији (1934) О старим српским гробљима у Метохији (1939)
Бранислав Којић, Стара кућа у Пећи, Ђаковици и Призрену (1935)
Ђорђе Тешић, Воденице и ваљавице у Истоку (1954)
Божидар Крстановић, Брвнара Даниловића у селу Лоћане. Оглед о вредности предања (1994)
Видосава Николић, Српска породична задруга у метохијским селима (1958), Брак код Срба у Метохији (1961)
Сима Тројановић, Милан Гајић, Крв и умир код Срба и Арнаута (1901)
Љубица С. Јанковић, Народне игре у Метохији (1937)
Милован Радовановић, Извод из резултата антропогеографских проучавања Метохије (2008)
Поговор: Борисав Челиковић, Први истраживачи Метохије

Метохијска котлина налази се у југозападном делу Србије, омеђена планинама: Мокром, Жљебом, Копривником, Коритником, Шаром, Дезерском, Жаром, Црнољевом и Дреницом. Простире се на 4.329 квадратних километара. То је једна од најбогатитих области текућом водом на Балкану. Највећа река Бели Дрим протиче малтене од севера до југа и прима четири Бистрице (Пећку, Дечанску, Лоћанску и Призренску), а осим тих и речице Исток, Клину, Мирушу, Ереник и Топлуху. Метохија се дели на северну, или праву, и јужну Метохију. Северна се просторе на југу до Швањског моста на Дриму, десетак километара јужније од Ђаковице и њој припадају предели: Метохијски Подгор, Прекорупље, Преководе, Река, Xас и брдскопланински предео Ругово у горњем току Пећке Бистрице, изнад живописне Руговске клисуре. Јужна Метохија смештена је у окружењу планинских венаца Шаре на југу, Паштрика на западу, Проклетија на северозападу, Милановца на истоку, и њој припадају предели Призренског Подгора, Подриме и Жура, као и шарпланинске жупе Средска, Гора и Опоље.

Пространство Метохије и њен историјски значај у прошлости српског народа условили су да због броја релевантних студија написаних о насељима, становништву и народном животу и обичајима, објавимо четири књиге, тј. четири тома, посвећена овом пределу.

Прва књига садржи најстарије научне студије и забележену етнографску грађу, објављене углавном пре Другог светског рата или непосредно након њега.

Друга књига биће посвећена северној Метохији, пределима Ругове, Метохијског Подгора, Прекорупља, Прековода и Река, трећа јужној Метохији: Хас, Подрима, Призренски Подгор и Жур, а четврта под називом Српска Метохија – вертикала зла, приказаће по насељима њихов историјат и пострадање српског народа у сваком насељу.