МИСАО О ПРАВУ У ДЕЛИМА СРПСКИХ ПИСАЦА

Мисао о праву у делима српских писац, Драгољуба Поповића је правноестетичка студија, без преседана код нас, у којој се открива и критички проматра правна компонента у делима Доситеја Обрадовића, Григорија Божовића, Иве Андрића, Момчила Настасијевића и Борислава Пекића. Упућен у право, као научник, професор и судија, и истовремено доказани романописац, Драгољуб Поповић је својим двоструким искуством припремљен и предодређен да се, по свему судећи, први код нас усмери на естетичку димензију правног феномена, и то на облике његовог изражавања, испољавања и обрађивања у књижевним делима. Успешност и плодоносност Поповићевог подухвата огледају се у томе што му је пошло за руком да, на основу брижљивог проматрања и разматрања појединих дела петорице српских писаца, предочи читав један спектар правне мисли књижевно обликоване и садржане у тим делима, различна осветљења правног феномена омогућена књижевним поступком и изведена књижевним средствима.